English
French
German
Italian
ЛОШИ временски услови у претходном периду, нису погодовали узгајивачима грожђа. Касни мраз “скресао” је овогодишњи род у просеку за око 30 до 40 одсто. Неки засади винове лозе због ниских температура претрпели су тоталну штету, па ће газдинства остати празних винских подрума од ове сезоне.
Срећа у несрећи је, према суду редовног професора Пољопривредног факултета у Београду, на катедри за виноградарство Саше Матијашевића, што није било фронталног мраза.
– У претходном периоду прострујала је хладна ваздушна маса, која је направила одређене штете, а оне су зависиле од експозиције терена где су позиционирани виногради, од надморске висине и свакако од дужине трајања тог хладног таласа – каже овај стручњак.
Он је подсетио да су ниске температуре у претходном периоду биле од минус два, три до чак минус пет или шест степени Целзијуса, од чега зависе и штете које су претрпели поједини засади винограда. Чак и они који су мање оштећени, даће мањи принос.
– Мраз је оштетио све, а не само младе ластаре који су веома осетљиви у тој фази, јер су пуни течности и воде. Зато и ниже температуре од минус пет колико је било, могу да на њима прозрукују одређене штете. Оштећења су претежно у виду измрзавања ластара и цвасти – рекао је професор.
Квалитет зависи од произвођача
Професор Матијашевић је објаснио да приноси код винских сорти варирају од сорте и од тежње произвођача који квалитет вина желе да добије.
Према речима Матијашевића, у овом периоду нема разлике у отпорности сорти винове лозе. На позне пролећне мразеве, попут овог што је погодио нашу земљу, све врсте су подједнако осетљиве. Савет виноградарима је да након појаве оштећења од ниских температура, што пре ураде резидбу и да прекрате оштећене ластаре до дела који је здрав и који није оштећен. На тај начин би се иницирала брза појава “заперака” који ће преузети улогу главних ластара. Осим тога, обезбеђује се адекватна листна маса која ће обезбедити даљи живот биљке и њену припрему за зимско мировање.
– Ниске температуре, осим на мањи род грожђа неће се одразити на његов квалитет. Ако су цвасти неоштећене, принос ће се свакако јавити, као и одређени квалитет грожђа који зависи од остатка вегетације – нагласио је Матијашевић.
Према проценама професора, Шумадија је регион који ће претрпети највише штете у смислу мањег рода грожђа у овој години, али последице ће осетити и регион Источне, али у мањој мери и поједини делови Централне и Јужне Србије
Извор: Новости
Фото: Агробизнис магазин
Serbian