Српска малина изузетног квалитета, ово је резултат извоза у првих шест месеци

На јуче одржаном састанку руководства и представника Светске организације произвођача малине (ИРО) представљено је стање у производњи ове, за многе од чланица ове организације, изузетно важне воћне врсте. Чланице ИРО-а су, поред наше земље и Чиле, Пољска, Кина, Канада, Мексико, Бугарска, Велика Британија (Енглеска и Шкотска), Перу, Украјина и САД, а у побројаним земљама се производи више од 70 одсто светске производње овог воћа.

Састанак је одржан у Гвадалахари, главном граду мексичке савезне државе Халиско, а нашу земљу је представљао др Александар Лепосавић из Института за воћарство из Чачка. У видео-обраћању наш представник је описао стање у малинарству, које представља један од најзначајнијих извозних производа српске привреде.

Када је реч о обиму производње, др Лепосавић је појаснио да је Србија током претходних година бележила значајна колебања у количинама, а као главне разлоге за то је навео снажан утицај неповољних климатских фактора, као и варирање цена при откупу и пласману, што утиче на раст или пад интересовања српских произвођача за улагање у засаде. Производне количине су се кретале од 93.000 тона у 2002. години до 45.000, што је за 2,5 пута више него у 2025. години. Нагласио је и да је малина ове године имала изузетан квалитет, на шта су првенствено утицали погодни временски услови, али и прошлогодишња откупна цена која је за произвођаче износила просечно 5,1 евро за килограм малине, а да је ово воће у сезони која је за нама плаћано 3,8 евра.

Илустрација: Српска малина и даље тражена у свету 

Када је реч о извозу, од 2013. године он се кретао у распону од 61.000 тона, преко 114.000 тона у 2019. години, до 67.000 тона у 2022. години. У првих шест месеци 2026. године, из Србије је извезено 28.000 тона. Како је рекао, због пада производње у нашу земљу се све више увози малина која по квалитету није оно на шта су традиционални купци навикли. Главне земље из којих нам се увозе малине су Пољска, Украјина, Белорусија, Босна и Херцеговина, Кина, а у последње време и Молдавија.

Посебну пажњу у излагању др Лепосавића је привукла тема борбе са климатским променама које и те како утичу на свеукупну биљну производњу, не само на малинарство. Он је навео позитивна искуства примене препарата који су дело домаћих научника, а који у условима екстремних температура праћених дефицитом падавина помажу биљкама да усвајају влагу из ваздуха.

Као пример је навео да је фолијарна примена ових средстава током сезоне довела до знатно бољег стања биљака, већег приноса и бољег квалитета – не само код малине, већ и код других воћних врста.

Др Лепосавић је на крају свог излагања дао и препоруке за стабилизацију производње малине, а која се односе како на примарну производњу, тако и прераду и заштиту свих актера у малинарском бизнису које нам, у зависности од године доноси и више од 350 милиона америчких долара. Задовољни наступом, али и због конкретних препорука које се односе на технике одржавања засада и борби против болести и штеточина у малинама, организатор конференције, мексичка компанија „Анеберис” је нашем стручњаку упутила позив за радну посету њихових произвођача у следећој години.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/798069/malina-ove-godine-izuzetnog-kvaliteta