Своје губитке сточари надокнађују продајом грла тврде из удружења у БиХ

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Чаша млека у БиХ је све празнија, а у прилог овој тврдњи говоре подаци Агенције за статистику БиХ, који кажу да је производња млека за пиће у августу ове године износила 7.602 тоне, што је за 24,2 одсто мање у односу на август 2022 године.

Млекари кажу да су били свесни да је производња у стагнацији, али не и да ће то бити готово за четвртину. Тврде да разлоге овако лошег биланса треба тражити код надлежних у Републици Српској и Федерацији БиХ, а који, како даље наводе, не воде адекватне стратегије пољопривредног развоја и заштите пољопривредних произвођача у целини. Колико је ситуација лоша, можда најбоље сведочи податак да на подручју Унско-санског кантона у ФБиХ тренутно постоји 1.200 газдинстава која производе млиеко, а прије само две године, односно 2021, било их је 3.500, што значи да је 63 одсто млекара на овом подручју одустало од производње. А када се зна да се у УСК производи 30 одсто од укупне производње млиека у ФБиХ, јасно је да нешто не штима.

“У нашој држави се воде стратегије за уништење пољопривредних произвођача”, поручује за “Независне новине” Ермин Велаџић, председник Удружења произвођача млијека и меса Унско-санског кантона. Тврди да се у ФБиХ тренутно покушава наметнути стратегија о производњи, која ће директно искоренити производњу млека, не само у ФБиХ, него у комплетној БиХ.

“Они иду са том неком стратегијом која је донесена у Хрватској. А рећи ћу ово, на дан доношења те стратегије, Хрватска је имала 50.000 газдинстава, а годину дана касније 3.000. А ти исти људи су креирали исту стратегију за Федерацију БиХ. Овде влада немар државе за пољопривредним произвођачем, јер произвођачи у БиХ треба да знају колико ће њихово млиеко бити подстицано, колика ће бити производна цена и капиталне инвестиције”, наглашава Велаџић.

Говорећи о капиталним инвестицијама за произвођаче, он подсећа да су надлежни најавили како ће у ФБиХ то бити 50 одсто, али да је то на крају пало на 23 одсто. “А преосталих 27 одсто нико пољопривредним произвођачима неће надокнадити, него ће они продавати своја грла и тако намиривати оно што су се задуживали код банака, а то значи да ће и даље пропадати производња млијека у ФБиХ, јер млади одлазе, а држава ништа не предузима да то заустави”, каже Велаџић те додаје:

“Мислим да је овде циљ земаља које креирају политику на Балкану да се у БиХ уништи пољопривредна производња, како би тада оне могле то намирити увозом и осталим начинима како се то ради у Европској унији (ЕУ)”. Он подсећа да се у трговинама литар млека од 3,2 одсто млиечне масти продаје за више од две КМ, док је циена сировог млека 0,8 КМ (1 км је 60 динара)

Зашто је цена сунцокрета дупло нижа него прошле године и какво је стање у сектору ове уљарице

“Раније је продајна циена литре млијека била подељена на половину прерађивачима, а половину произвођачима, а код нас је сада пало на произвођача само 30 одсто те продајне цене”, истакао је Велаџић. Његов колега из Републике Српске Милорад Арсенић лошу ситуацију појашњава тиме што су текуће обавезе произвођача изузетно велике, па је врло тешко да то измирују.

“Људи не могу да трпе ове основне трошкове производње и сигурно је због тога дошло до смањења исте. Трактор је сам по себи важна ствар, али кад ви не можете купити концентрат за краве и када не можете измирити обавезе за ђубриво и репроматеријале, онда знате да је ту нешто прескочено. Кад бисмо све сабрали, трошкови производње већи су за 80 одсто, а ми смо се задржали на подстицајној политици која је била прије 10 година, а чак и мање, јер смо сами пре неколико година имали 30 фенинга по литру млека, а сада имамо 25 и нешто условно кроз грло стоке, али од тога још нисмо добили ни марку, а и кад би то било, веома је мало”, појашњава Арсенић, који је председник Удружења пољопривредних произвођача – мљекара Републике Српске.

Просечан принос соје 2,84 t/ha, извоз смањен, а увоз порастао драстично

Према његовим ријечима, највећим диелом на ову ситуацију утицала је политика Министарства пољопривреде РС, које је, тврди, направило политику подстицаја која је више усмерени на капиталне инвестиције, али је изостала подршка за доходак, односно подршка по литру млека је врло ниска. О овој теми, тачније, о премијама за млеко, “Независне новине” писале су и пре неколико дана, а тада је речено да млекари нису задовољни чињеницом да ће овогодишња премија по музном грлу у Српској износити 329 КМ, јер су они тражили да минимална премија буде 400 КМ, а била им је, поручили су, обећана и већа од тога. Према доступним подацима, у Републици Српској је 25.000 крава у мужи, а у 2022. години је произведено 44 милиона литара млека за потребе грађана.

Извор: Proizvodnja mlijeka za piće za godinu dana pala gotovo 25 odsto (nezavisne.com)