Светски дан кромпира у Гучи

Кромпир је једна од најважнијих и најомиљенијих основних намирница човечанства. Настао је пре 8.000 година и води порекло из планинских делова јужног Перуа и западне Боливије. Кромпир је космополитска биљна врста која се гаји у 159. земаља света а познато је око 5.000 сорти кромпира у свету. У последњих 50. година површине под кромпиром у свету су се брзо увећавале, тако да се кромпир данас гаји на око 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона. Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД а Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија су најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб.

Због својих вредности, кромпир је:

 Трећи највише коришћени усев на свету;
 Четврта. култура у свету по сетвеним површинама, иза кукуруза, пиринча и пшенице;
 Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице.

У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. г. од стране сељака колониста из Немачке, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско – кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу – Кнезу Србије, да држава ради на ширењу његове производње. Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. година
када је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и мензама.
Оснивањем Завода за кромпир у Гучи 1954. године, створени су предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада настале су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997. године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира траје 12-13 година. Пре неколико година, у Центру за кромпир у Гучи, ”оздрављено” је и призведено елитно семе старе сорте кромпира Драгачевски месечар, који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.

У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха са просечним приносима од 15-17. т/ха, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60. тона/хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године у Чачку (Цхипс Wаy), а 1995. године у Маглићу (Марбо Продукт члан ПепсиЦо), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.

Кромпир представља најјевтинији извор угљених хидрата због чега је у многим земљама одлична алтернатива за супституисање хлебних жита (пшенице и пиринча). Кромпир је богат извор енергије, скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних материја, органских киселина итд. Кромпир има значајну терапеутску функцију у организму. Његова лековитост огледа се у позитивном деловању на мокраћне путеве, бољи рад црева, смањење киселине у желуцу, помаже и код лечења чира на желуцу, при лечењу ожиљака, у борби против реуматизма, болних зглобова, за прављење маски за негу лица, итд. Он је дијетална храна за болеснике, али је и веома квалитетан оброк спортистима пред такмичење. Због таквог значаја и вредности кромпира, крајем прошле 2023. године, Уједињене Нације су прогласиле 30. мај за Светски дан кромпира. Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча су организатори Првог обележевања Светског дана кромпира у Србији – који ће се организовати 30. маја 2024. године у Гучи – престоници трубе и кромпира у Србији.

На скупу ће бити организован разговор о стању производње, прераде, продаје кромпира, као и потреби удруживања у области кромпира, где су позване најзначајније државне, привредне и цивилне организација из Србије. Ученици Основне школе из Гуче, рецитоваће стихове о кромпиру. Поред стручног дела програма, у најстаријој гучкој кафани Дачо, биће организован ручак са јелима од кромпира уз драгачевске трубаче. Организатори Светског дана кромпира у Србији, позивају угоститеље, туристичка и породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије, да 30. мај – Светски дан кромпира, обележе спремањем јела и специјалитета од кромпира, која ће послужити својим гостима, корисницима и члановима породице.

Flajer Prvo obelezavanje Svetski dan krompira u Srbiji

Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча