Пчелари пред изазовима суше, ниских приноса и ниских откупних цена меда

Климатске промене, неправилности у пољопривредној производњи и човеково понашање значајно утичу на пчеларство, једну од најосетљивијих грана пољопривреде. Наш саговорник, искусни пчелар Саша Чолак који има четири деценије искуства у северном Банату. Он нам је овом приликом износео забрињавајуће податке о томе како све чешће екстремне временске прилике, попут великих врућина и суша, утичу на пчеле, мед и будућност пчеларства.

Иако су тровања пчела у последњим годинама нешто мања, проблеми су далеко од решених. “Суше су претиле да униште све ове године, али количине меда су, изненађујуће, и даље задовољавајуће,” каже он. “Ипак, када упоредим са прошлим временима, видим драстичан пад. Пре смо вадили и до 87 килограма меда по кошници, а ове године сам једва извадио 15 килограма.”

Вегетативни циклус биљака значајно је скраћен због високих температура, што директно утиче на паше пчела. “Багрем је ове године процветао пола месеца раније него што би требало, а сунцокрет је цветао свега 12 дана. Пре, једна глава сунцокрета могла је да цвета и до 28 дана,” наводи пчелар, додајући да овакве промене директно смањују количину нектара који пчеле могу да сакупе.

Недостатак воде је такође огроман проблем. Пчеле свакодневно захтевају велике количине воде, посебно током врућина, што пчелари морају да им обезбеде. “Сваки дан сам носио по 50 литара воде по пчелињаку. Када паше крену, те потребе се смањују јер пчеле уносе воду кроз нектар, али овог лета је било екстремно тешко одржати све.”

Глифосат и сунцокрет као нови проблем

Осим климатских изазова, додатни проблеми долазе и од употребе хербицида у пољопривреди, посебно глифосата, који се често примењује у узгоју сунцокрета. “Пчеле које сакупљају нектар са поља сунцокрета третираних глифосатом показују знаке тровања. Оне се враћају дезоријентисане, изгубљене и често не преживе,” објашњава пчелар.

Глифосат, хербицид који се користи за сузбијање корова, постао је честа појава на пољима сунцокрета, што директно утиче на здравље пчела и квалитет меда. “Ова супстанца не само да утиче на пчеле, већ и на сам квалитет сунцокретовог меда, што чини производњу меда још тежом.”

Екстремне врућине изазвале су још један неочекивани проблем — топљење саћа у кошницама. “Температуре су биле толико високе да је саће унутар кошнице почело да се топи, мед је цурио и пропадао. То је додатни посао за пчеларе, јер све оштећено саће морамо да вадимо, претапамо и поново користимо.”

Ниски приноси и још ниже цене меда

Још један велики проблем пчелара су ниске откупне цене меда. “Цене су на историјски ниском нивоу. Поједини откупљивачи дају тек 1,6 евра по килограму сунцокретовог меда, што не покрива ни основне трошкове производње. Реална цена је око 1,8 евра, а ко добије 2 евра, тај је срећан човек.”

Пчеларство, како каже наш саговорник, и даље остаје тежак посао, посебно у овим условима. “Искуство не може све да предвиди. Иако пчеле имају невероватан инстинкт и често поправљају наше грешке, чак и оне имају своје лимите.”

Док клима и услови у природи постају све непредвидљивији, пчелари као наш саговорник настављају да се боре за своје пчеле, мед, и опстанак једне од најважнијих привредних грана у Србији.

Извор: Б92