Најстарије вино на свету у течном облику пронађено је једној римској гробници. Има црвено-браон боју, подсећа на шери, а гробница у којој је нађено, била је нетакнута 2.000 година.
Вино је добило црвенкасто-браон боју због хемијских реакција које су се десиле током 2.000 година откако је као најпре бело, сипано у погребну урну. Нађено је у јужној Шпанији – на месту где су у гробници из доба Старог Рима, и посмртни остаци особа које су ту сахрањене.
Анализа стручњака са Универзитета у Кордоби потврдила је да је течност унутар урне – која је пронађена у реткој, нетакнутој римској гробници која је случајно откривена у андалузијском граду Кармона пре пет година – вино.
Пре овог открића, које је објављено у часопису Journal of Archaeological Science: Reports, најстарије вино сачувано у течном стању била је боца вина Шпајер, која је ископана из римске гробнице у близини немачког града Шпајера 1867. године. Утврђено је да вино датира из 325. године.
Шпанска урна је пронађена 2019. године током реновирања породичне куће, на чијем је имању вино и пронађено.
„Морате да похвалите дух власника куће који је одмах позвао градско Археолошко одељење. Археолози су брзо схватили да је гробница невероватно необична јер је била нетакнута и – неопљачкана“, рекао је Хосе Рафаел Руиз Аребола, органски хемичар са Универзитета у Кордоби који је водио процес анализе вина.
Гробница има осам одељења, од којих су шест имале урне направљене од кречњака, пешчара или стакла и олова. Свака урна садржи кремиране остатке костију једне особе, а на две урне су исписана имена покојника: Хиспане и Сеницио.
Јанус и златни прстен
Пронађен је још и златни прстен украшен са приказом ва лица бога Јануса. Археолози су нашли и металне ноге стола на коме су тела кремирана.
Када је о вину реч, дуже време се мислило да је реч о резузлтатима поплаве и кондензације. Ипак, Руиз Аребола и његов тим су, нешто више од пет литара црвенкасте течности у стакленој посуди, почели да анализирају.
Тестови су показали да има пе-ха вредност од 7,5, и да садржи хемијске елементе веома сличне онима у данашњим винима.
„Тражили смо биомаркере, хемијска једињења која вам недвосмислено говоре шта је одређена супстанца. У овом случају, тражили смо полифеноле искључиво из вина – и пронашли смо седам винских полифенола. Упоредили смо те полифеноле са онима из вина из овог дела Андалузије и поклапали су се. Дакле, то је потврдило да је у питању вино. Следеће што је требало урадити је било да се утврди да ли је у питању бело или црно вино“, објаснио је Аребола.
Недостатак сирингинске киселине, која настаје када се главни пигмент у црвеним винима распадне, јасно је указивао на бело вино – као и локални римски мозаици који приказују људе како газе бело грожђе.
извор: РТС