Одабирање и везивање родних изданака малине је помотехничка мера се обавља у пролеће непосредно пред кретање вегетације, најбоље када пупољци набубре, јер се тако избегава могућност везивања оштећених, измрзлих односно лоших неадекватних изданака. Ово је нарочито тешко урадити на већим засадима, преко 0,5 ха из разлога недостака радне снаге, тако да се мора почети и пре почетка бубрења, али је врло битно знати које изданке треба одабрати. У старту произвођачи морају направити разлику једногодишњих изданака који су се развили из вегетативних пупољака (корена) подземног стабла-ризома а који су се развили из адвентивних пупољака наџемног прираста на патрљку. Ово је можда и најбитније разликовати из разлога што се једогодишњи изданци развијени из адвентивних пупољака наџемног прираста су више заступљени у родним засадима, а разлог је неправилно уклањање родних двогодишњих изданака, односно због већег учинка и лакшег рада, радници секу двогодишње изданке пар сантиметара изнад земље.
Све ово доводи до стварања патрљака (пањева) са којих се из адвентивних пупољака развијају једногодишњи изданци. Овакви изданци, настали на патрљку, немају сопствени коренов систем због чега проток воде и хранљивих материја је отежан. Све ово доводи до слабијег кондиционог стања оваквих једногодишњих изданака, слабије родности а врло често долази до делимичног или потпуног сушења током вегетације. Ово све утиче на принос засада са оваквим изданцима.
Илустрација: Везивање се обично ради са ПВЦ везивом
Правилно је да се ПРВЕНСТВЕНО одаберу здрави и средње бујни прирасти, који су се развили из вегетативног пупољка (корена) подземног стабла-ризома. Овакви изданци имају добро развијен сопствени коренов систем и проток воде и минералних материја је бржи и лакши, што условљава да је кондиционо стање оваквих изданака одлично и лакше подносе неке екстремне појаве (висока температура, директни сунчеви зраци, суша …).
Ови изданци се добијају у већој мери када се правилно уклањају двогишњи изрођени изданци, односно када се секу пар сантиметара у земљи. Ови изданци треба да буду обрасли добро развијеним и неоштећеним пупољцима, најбоље је да имају 20-25 добро развијених пупољака. Предебели изданци обично немају овај број пупољака и често су оштећени док танки често нису физиолошки сазрели током претходне вегетације па се вршни део криви и пуца. Одабране изданке, којих у условима интезвне производње где постоји систем за наводњавање треба да буде 5-6 комада по дужном метру за сорту Виламет која је најчешћа код нас треба везати на наслон.
Везивање се обично ради са ПВЦ везивом. У пракси се ово обично ради тако што један радник бира и усправља прирасте (водећи рачуна да не дође до њиховог прплитања и укрштања), а други који стоји са супротне стране везује их за жицу наслона. Везивање се може радити и са специјалним пластичним фиксаторима, битно је да се везивањем обезбеди потпуно усправан положај и избегне померање и сваљивање изданака. Обавезно се изданци вежу за горњу жици а могу се везати још и за средњу односно доњу жицу како би били што стабилнији. Такође је обавезно прекратити изданке на 2-3 пупољка изнад горње жице и никако не остављати већи број пупољака јер то доводи до већег оптерећења услед сазревања плодова и за последицу може доћи до прелома изданка на месу везања, нарочито услед јачег ветра, што опет доводи до извлачења и падања изданка и ремећења суседних изданака а тиме и до смањења приноса.
Препорука: ако изданке везујете ПВЦ везивом, везиво намотавати у клупчад (на калеме), везивати један крај за стуб наслона, а клупче протурати у петљу око жице и око изданка и тако наставити до краја реда. Тиме се одржава међу размак између изданака а тиме и бољи распоред родних грана, боља проветреност и осунчаност што све доводи до бољег квалитета плодова и већег приноса.
Извор: ПССС