Цене сировог крављег млека поново расту у Европској унији, и то већ неколико месеци. Како медији преносе, европска производња, односно пољопривреда више нема ресурсе које је имала, а светска тражња је већа од понуде, због чега поједини млечни производи попут путера, павлаке, сира имају рекордне износе. У свим чланицама, осим Шпаније забележен је раст откупних цена млека, и то од најмање један одсто у Хрватској, док чак 43 процента у Ирској, ако се погледају износи у октобру ове и прошле године које је објавио сектор за пољопривреду и рурални развој Европске комисије.
Како пише „Агроинфонет”, велика је потражња за сиром и путером пред празнике. То доноси више цене, које су ионако високе јер млека је мање на европском на тржишту – млекаре су пријавиле два одсто мање испорука.
На спот тржишту (на коме млекаре тргују између себе) млеко се продаје просечно по 58 евроценти за килограм. Откупне цене које добијају произвођачи су у септембру износиле око 48,7 центи, а у октобру и више од 50.
Да ли су то у перспективи добре вести за узгајиваче млечних крава, али лоше за купце?
Према недавној изјави једног произвођача за новосадски „Дневник”, откупна цена млека код нас је 60 динара по литру. Али због скупог репроматеријала и последица трогодишње суше, приходом од млечног говедарства успева само да покрије трошкове производње. На евентуалан приход, како је рекао, може да рачуна тек приспећем државних субвенција.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарску производњу ПКС-а, каже за „Политику” да су у ЕУ због директиве о ефекту „стаклене баште”, загађењу човекове средине и производњи метана (стајњак) смањени подстицаји за фарме са великим бројем грла па је дошло до пада сточног фонда – говеда. Како каже, није то неко драстично смањење, али је доводи до мање производње.
– И даље су произвођачи у ЕУ значајни по количини млека које производе. Друга битна чињеница је да се услед политичке ситуације у свету, снабдевање и цене енергената често мењају. Наравно, ту је и цена хране за животиње, односно кукуруза као основна компонента. То су све разлози због чега је и откупна цена млека виша, а самим тим и цене производа од млека – истиче наш саговорник.
Илустрација: У Србији је производња млека мања за око 5,3 одсто у односу на претходну годину
У Европској унији је 2022. године произведено око 160 милиона тона млека, што је око 0,3 милиона тона мање него предходне године. Откупне цене млека су повећане у просеку за 35,1 одсто у односу на 2021. годину.
Према подацима ПКС-а, у Србији је производња млека мања за око 5,3 одсто у односу на претходну годину (у 2023. години произведено је око 1,34 милијарде литара), што је условљено и падом броја музних грла. Међутим, он напомиње да је повећана производња млека по грлу.
– Откупне цене млека су више за око 13 одсто, а и премија за млеко је виша, због чега ова производња не послује са губитком – каже Будимовић.
Он додаје да су млекаре прошле године откупиле око 750 милиона литара, што је 4,2 одсто мање него претходне. Цена производа (сир) повећана је за око 30 одсто у односу на протекли период.
Према његовим речима, треба узети у обзир да је 2024. карактеристична по томе што је била сушна година, па су и приноси хране за животиње, кабасте хране и силаже слабијег квалитета, што може да се одрази у количини произведеног млека у наредној години.
Тренутно се не очекује повећање цена млека и производа од млека – каже Будимовић.
Он напомиње и да је распон цена у малопродаји различит. Рецимо, литар јогурта у радњама кошта од 130 до 189 динара. Слично је и са млеком, уз нелогичности које смо приметили упоређујући цене да је у неким трговинским ланцима млеко са мање млечне масти (1,5 одсто) за неколико динара скупље од најпродаванијег пуномаснијег од 2,8 процената. Питање је да ли је то због акцијских снижења која су честа у радњама или због чињенице да се потрошачи због преласка на здравији начин исхране оријентишу на млеко са мање масноће.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/649809/manja-proizvodnja-mleka-u-evropi-ali-i-kod-nas