Пад производње млека и промена квалитета

Производња млека у Србији суочава се са великим изазовима, посебно у светлу све учесталијих климатских промена. Овогодишње екстремно високе температуре, које су трајале и до два месеца, нанеле су озбиљну штету сточарским фармама широм земље. Фарма у оквиру земљорадничке задруге Клек није изузетак. Како истиче управник Марко Рашита, топлотни стрес који је овог лета погађао краве у значајној мери је утицао на количину, али и на квалитет млека.

„Овакве температуре никад нисмо доживели,“ каже Рашита. „Температуре од 40 степени, а на терену су чак мерења показивала и више, биле су присутне недељама. То је условило не само пад производње млека, већ и проблеме са уносом хране код крава, а поремећени су и њихови репродуктивни циклуси.“

Током најекстремнијих дана лета, задруга Клек је забележила пад у производњи млека од 10 до 20 процената. Поред смањеног приноса, негативне последице су се осетиле и у квалитету произведеног млека. „Млечна маст и протеини су на нижем нивоу него иначе, иако нисмо променили ништа у исхрани. Топлота је учинила своје,“ објашњава Рашита. Овакав пад квалитета је директна последица топлотног стреса који погађа метаболизам крава, па тако и њихову способност да произведу хранљиво млеко.

Идеалне температуре за млекарство су између 24 и 25 степени Целзијуса, али током јула и августа, ноћне температуре су биле на нивоу идеалних дневних, док су дневне температуре достигале и преко 40 степени. У таквим условима, нормално је да долази до смањеног уноса хране, али и до промене у понашању стада. „Краве су биле нервозне, скупљале се око појила и стајале безвољне. Промена у понашању је била очигледна,“ додаје он.

Мере за ублажавање последица топлотног стреса

Топлотни стрес имао је не само директан утицај на производњу млека, већ и на репродуктивне процесе. „Приметили смо да су еструси код крава били слабији, а у неким случајевима су потпуно изостали. Чак и када су се појављивали, били су краткотрајни и теже уочљиви,“ каже Рашита.

Ово је велики проблем за фарму, јер поред тренутног смањења производње млека, може доћи и до дугорочних последица у смислу смањеног броја нових грла. „Ми смо одлучили да не форсирамо животиње у овом периоду. Третирали смо она грла која су сама улазила у еструс, а она која нису, оставили смо на миру. Битно нам је било да преживе лето без губитака,“ истиче он.

Иако су се на фарми у Клеку потрудили да предузму све могуће мере како би ублажили негативне последице високих температура, чини се да традиционални системи хлађења више нису довољни. „Имамо вентилаторе у шталама, што је свакако помогло. Ипак, када су температуре тако високе, само вентилација није довољна. Потребни су додатни системи, попут оросавања или тунелске вентилације, како би се крава што боље заштитила,“ наглашава Рашита.

Фарма има на располагању велики број вентилатора који су, како каже, успели да спрече најгоре сценарије и очувају здравље стада. „Захваљујући тим системима, ниједна крава није страдала од топлотног стреса, али производња је морала мало да падне,“ објашњава он.

Поред вентилатора, обезбеђивање довољне количине свежe воде је кључни фактор у борби против топлотног стреса. Једна крава може попити и до 150 литара воде дневно, посебно у периодима интензивне лактације. „Без довољно воде, топлотни стрес се појачава и долази до већих проблема у функционисању метаболизма,“ истиче он.

Ова година је била изузетно тешка, али Рашита наглашава да су упркос свим тешкоћама успели да одрже фарму без већих губитака. Међутим, он упозорава да ће, ако се овакав тренд високих температура настави, бити неопходна озбиљна улагања у нове технологије за хлађење. „Све што смо до сада урадили, било је довољно за ову годину, али ако се овакви услови понављају, мораћемо да размислимо о унапређењу наших система за климатизацију. Вентилатори су корисни, али у дугорочном смислу, системи оросавања и напредне вентилације биће неопходни,“ каже он.

Поуке за будућност

Марко Рашита је свестан да климатске промене доносе нове изазове за сточаре, али истовремено истиче важност прилагођавања. „Топлотни стрес ће вероватно постати све чешћа појава, и то не само у Србији. Сточари ће морати да пронађу начине како да заштите своја грла, било кроз примену нових технологија или боље управљање ресурсима. Ова година нас је научила да је вода кључна и да сваки произвођач треба да размисли о дугорочним решењима за снабдевање свежом водом, посебно у оним регионима где су извори почели да пресушују,“ закључује Рашита.

Топлотни стрес код крава не само да доводи до смањења производње млека, већ може имати и озбиљније последице по здравље животиња, као што су маститис или субакутна руминална ацидоза. У том смислу, велика је одговорност на сточарима да унапреде своје системе за управљање фармама и прилагоде се новим климатским условима.

Ова година, иако екстремна, могла би постати само најава за оно што нас чека у будућности.

Извор: Прва ТВ