Од Бујановца до Новог Милошева преко Лајковца свуда су се окупили задругари

Задруге широм света 06. јула прославиле су Међународни дан задругарства, 102. по реду. Традиционално, то је прилика за све задруге да покажу свој допринос изградњи одрживе будућности и убрзају напоре за достизање и спровођење Циљева одрживог развоја до 2030. године, саопштио је Задружни савез Србије. Упоредо са 102. Међународним даном задругарства, прославља се и 30. по реду Међународни дан задруга Уједињених нација. Међународни дан задруга се обележава сваке године од 1923. у оквиру националних асоцијација, а 1995.године Уједињене нације су одлучиле да свака прва субота у јулу, буде проглашена за Међународни дан задругарства.Земљорадничке задруге имају улогу да производе, преузимају, откупљују, прерађују пољопривредне производе, да снабдевају задругаре репродукционим материјалом, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и врше промет робе.Данас у задружном сектору у свету има више од милијарду чланова-задруга и он представља извор егзистенције за око три милијарде становника.

Изложба говеда сименталске расе у Бујановцу

У Бујановцу је одржана Изложба говеда сименталске расе, четврта по реду, која је одушевила не само излагаче и бројну публику, већ и стручни жири и еминентне госте из ове области. Директор Ветеринарске станице Миодраг Милковић са сарадницима учинио је да све буде беспрекорно, а гости из стручних и научних институција, међу којима и председник Задружног савеза Србије, Никола Михаиловић, сложили су се да изложба, не заостаје за сличним манифестацијама у региону и Европи, а овдашњи узгајивачи имају разлога за понос и оптимизам. Апсолутна победница четврте по реду Изложбе говеда сименталске расе у Левосоју код Бујановца, је крава власника Аднана Сулејмана из Несалца, која је стара пет година и у периоду последње лактациједала је 5.785 литара млека, нешто мање од 20 литара дневно. Раиф Бекташи из Великог Трновца власник је најбољег грла у категорији приплодних крава. У категорији јуница победу је однела крава Миодрага Митића из Раковца, а у категорији првотелки победила је крава  Гордане Јаћимовић из Горњег Вртогоша. Све три победнице у својим категоријама добиле су златно звоно и новчану награду од по 100.000 динара, а шампионка изложбе добила је пехар и 120.000 динара. Сточарство у општинама Бујановац и Прешево представља водећу грану пољопривредне производње. Поред заштите здравља животиња, један од императива у раду Ветеринарске станице Бујановац, је очување и унапређење расног састава сточног фонда.

Жетвени дан у Новом Милошеву

У Новом Милошеву одржана је 17. по реду манифестација „Жетвени дан“ у организацији Задружног савеза Војводине и ЗЗ „Милошево“ Ново Милошево, уз подршку суорганизатора Привредне коморе Војводине и Ките д.о.о., дугогодишњих партнера Савеза. На Жетвеном дану се уз прве откосе обележава почетак жетве пшенице и износе подаци о калкулацији цене коштања производње пшенице. Мр Јелена Несторов Бизоњ поздравила је присутне и изнела калкулацију цене коштања производње пшенице, према којој укупни трошкови производње пшенице рода 2024. године по хектару износе 162.975 динара. Уз очекивани просечан принос од 5.500 кг/ха, цена коштања производње пшенице рода 2024. године износи 29,63 дин/кг. Она је нагласила да постоје значајне прелазне залихе пшенице, мање у односу на прошлу годину, а мање су и површине под пшеницом рода 2024. године, што значи да ће и понуда нове пшенице бити мања. Посебно је нагласила да је Управни одбор Савеза на редовној седници размотрио актуелну ситуацију у пољопривреди за време жетве и предложио је надлежним државним органима мере које би унапредиле положај примарних пољопривредних произвођача и земљорадничких задруга. Жетвени дан је и ове године окупио многобројне задругаре, пословне партнере, универзитетске професоре, представнике републичких и покрајинских органа и представнике медија. Манифестацији су, између осталих, присуствовали Ивана Поповић, државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије.

“Златне руке” у Великом Дреновцу

У Великом Дреновцу одржана је традиционална манифестација „Златне руке”, у организацији Удружења жена „Видовданке” и КУД “Видовдан”. Манифестацију је отворио председник Задружног савеза Србије, Никола Михаиловић у присуству бројних гостију, директора Института за крмно биље са сарадницима, као и десет удружења са којима ове вредне Дреновчанке сарађују. Председник Задружног савеза Србије је и овом приликом истакао значај задругарства за развој пољопривреде и села, као и очувања традиције и културног наслеђа, нагласивши значај примене науке у пољопривредној производњи и у том смислу изузетну улогу научних инститиуција са дугом традицијом, као што је Институт за крмно биље из Крушевца, који обележава 140 година постојања.Удружења су се такмичила у неколико категорија: изабрана је најбоља старинска торта, најлепша погача, најлепши штанд. Такође, изабран је и најбољи гулаш, а за припрему овог специјалитета из котлића било је пријављено 15 екипа. Манифестација је одржана испред Дома културе у Великом Дреновцу, а наступили су чланови Културно-уметничких друштава „Видовдан” из Великог Дреновца,„Чарапани” из Крвавице и Аматерско-фолклорног ансамбла „Осмех” из Сврљига.

Састанак о сточарству у Лајковцу

У Лајковцу је одржан састанак посвећен унапређењу сточарства, коме су присуствовали представници академске заједнице, струке, министарства пољопривреде и сточари. Разговарало се о стању сточарства и могућностима за унапређење сточарске производње у Србији, имајући у виду природне потенцијале. Циљ је да сточарство буде одрживо, тако да има финсијских ефеката који ће мотивисати младе људе да остану на селу. У циљу обнове сточарства потребно је заузети стратешки став, чуло се овом приликом. Састанку је присуствовао и председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, који је нагласио потребу удруживања, примену најновијих научних достигнућа и обнове сточарства за развој пољопривреде. Он је истакао да је неопходно искористити ресурсе брдско-планинских подручја, као и да је формирање матичних запата могуће на више начина, о чему би наука и струка требало да дају завршну реч, а специјализоване сточарске задруге реализују у пракси. Изазов је пред свим носиоцима аграрне политике и потребно је што пре започети са решавањем ових крупних питања, закључио је Михаиловић.

Извор: АГРОБИЗНИС МАГАЗИН