English
French
German
Italian
„У агробизнису све чешће се срећу младе жене, и то оне са доста знања и спретности у вођењу пољопривредног газдинства као приватног предузећа. Информисане су и знају како да дођу до средстава за финансирање, познају пословно планирање, стратегију продаје и маркетинг. Већи степен искоришћења доступних фондова за оснаживање младих пољопривредница свакако доприноси унапређењу социоекономског положаја свих жена“, сматра консултанткиња за фондове за пољопривреду и рурални развој Ивана Сердар.
Према њеним речима, домаћи и страни фондови, односно кредити, субвенције или други видови финансијских помоћи намењеним женама у агробизнису и пољопривреди подстичу их да се додатно информишу и да стекну нове вештине које ће им послужити при обављању делатности.
Агенција Смарт ИПАРД из Новог Сада, где је Ивана Сердар консултанткиња, уз подршку пројекта „Велика мала привреда“ који финансира УСАИД, а спроводи ACDI\VOCA, помаже женама пољопривредницама или предузетницама и власницама фирми из агробизниса да дођу до подстицаја или повољних кредита. За њих припрема бизнис планове, пројектне апликације, захтеве за кредит…
Управо овакви видови економског оснаживања, заслужни су за опредељивање младих жена да након завршених факултета остану на селу:
„Мени моје село не одузима време, оно ми помаже да продужим и улепшам своје дане, да уживам у природи, мирисима, бојама, звуцима… Образовање ми је доста помогло да се едукујем и олакшам и себи и породици живот овде, али за останак је првенствено задужена моја породица“, каже Милица Ђорђевић, дипломирана инжењерка органске пољопривреде која се након студија вратила у родну Вукошицу.
Милица Ђорђевић: Без субвенција не бисмо могли да се бавимо овим послом.
Њена породица има малу фарму музних крава. Имају пет грла, 20 оваца и засаде шљива. Она се највише бави воћарством и прерадом воћа на новији и здравији начин. Од шљива прави пекмез без шећера, са додатком меда и лешника.
„Поред тога, из хобија се бавим и прављењем мафина од специјалних комбинација брашна, хељдиног, кукурузног и ражаног, као и са додацима осушених домаћих воћкица“, наводи саговорница Агросмарта и додаје да готови производи не доносе толики приход, те да им за опстанак газдинства највише помажу субвенције, „Моја породица користи субвенције. Отац је носилац пољопривредног газдинства, па он води рачуна о томе. Без субвенција не бисмо могли да се бавимо овим послом. Сматрам да је агрономима место на селу и да треба да раде на побољшању и олакшавању рада у сеоскм срединама, због тога сам се и вратила. На правом сам месту и у право време. Баш када сви одлазе, ја остајем!“
Ко даје подстицаје
Жене које имају регистрована пољопривредна газдинства подстицаје могу добити на локалном нивоу, то јест из бужета локалних самоуправа. На конкурсима Покрајинског секретаријата за пољопривреду могу да учествују жене као физичка лица али и њихове фирме, с тим да су седишта њихових газдинстава у Војводини. Покрајински фонд за развој пољопривреде даје повољне кредите са каматом од свега један одсто на годишњем нивоу. У плану је, према највама надлежних, расписивање нових позива из такозваног пројекта – Светска банка (50:40:10). Реч је о пројекту за који је половину средства дало Министарство пољопривреде, из програма Светске банке, захваљујући којем је могућа куповина механизације и опреме за унапређење конкурентности пољопривредне производње. Министарство пољопривреде даје субвенције по хектару за биљну производњу, подстицаје у сточарској производњи…
Активно спровођење дигитализације субвенционисања у пољопривреди, убрзава процес и смањује могућност појављивања непредвиђених ситуација приликом прикупљања документације, сматрају у агенцији Смарт ИПАРД. Дигитализација није будућност већ садашњост, све више се на нашим њивама и на фармама користе савремене технологије а однедавно је дигитализована и регистрација газдинстава, те управљање подстицајима у пољопривреди.
Ипак, према речима консултанткиње Иване Сердар, када је реч о подстицајима који се дају из ИПАРД фонда или такозваног пројекта Светске банке или неког другог, већег фонда за подршку инвестицијама у пољопривреди, треба се наоружати стрпљењем.
„Пројекти попут ИПАРД-а захтевају време, и у припреми документације и у административној обради и у реализацији. Ништа није неизводљиво само је потребно стрпљења. Ипак, и поред чекања све иде по тачно дефнисаној процедури и нема разлога да подстицаји „не легну“ ако је пројекат спроведен како треба“, каже она.
Предност на ИПАРД конкурсима
ИПАРД – инструмент Европске уније који се нуди државама са претприступним статусом како би достигле европске стандарде и подигле конкурентност у области пољопривреде и руралног развоја. У склопу овог инструмента одобравају се грантови који могу да допринесу побољшању неповољног положаја жена у пољопривреди у контексту отежаног приступа финансијским изворима. До сада је у РС коришћен програм ИПАРД ИИ, а према најавама надлежних на јесен ће бити расписани први позиви из ИПАРД ИИИ програма. У свим јавним позивима, било да је реч о набавци механизације, изградњи и опремању фарми, пластеника, воћњака, преради пољопривредних производа, улагању у рурални туризам, жене које поднесу захтев за одобрење пројекта добиће бодове и остварити предност.
Нада Имрић, једна је од жена које пркосе традиционалним родним улогама и која кроз свој пример показује да се жене једнако добро као и мушкарци могу суочити са изазовима руковођења пољопривредним газдинством и механизацијом:
„Конкуришемо за ИПАРД, а преко Мере 1 смо до сада добили трактор. Ја га возим трактор и водим газдинство. Добро нам дође овакав подстицај, поготово зато што је, када сам конкурисала, подстицај био 60 одсто прихватљивог износа“, каже наша саговорница која има 65 година и газдинство у околини Суботице.
Оно што види као ману овом фонду јесте што, према њеним речима, процес од подношења папирологије до саме реализације уме да потраје. Дигитализација је кључна за убрзавање процеса и брже је, како каже, да замоли неког млађег од себе да јој помогне када нешто не зна да уради, него да чека у реду и папире подноси ручно.
Међутим, ова пољопривредница из Суботице каже да на локалном и националном нивоу нема дугорочних планова за жене, већ да тренутно финансирају и дају подстицаје газдинствима и да је то једна од највећих мана. О женама и њиховом за систем видљивом, али и невидљивом раду, она каже да нема говора у фондовима и да се то највише осликава кроз пољопривредну пензију која у њеном случају једва достиже 12.000 динара.
Вања Велисављев
Serbian