Обрали сте јабуке – обратите пажњу на гљивичне болести јабука у складишту

Будући да је пред нама берба јесењих и зимских сорти јабука које су намењене дужем чувању у хладњачама, потребно је нагласити значај правилне бербе и складиштења јабука, али и завршних фунгицидних третмана пред бербу, све у циљу минимизације појаве складишних болести на плоду које по свом економском значају могу надмашити штетност патогена у пољу. Иако најчешће проузроковачи гљивичних обољења која се јављају током складиштења у складишни простор долазе са плодовма из воћњака, где су се развили током вегетације, они се могу ширити и у самом складишту, са зараженог на здрав плод.

Процеси који подстичу појаву и ширење симптома ових болести узроковани су продуженим периодом складиштења у хладњачи, појавом нових и осетљивих сорти, интензивном производњом, прекомерним ђубрењем, неадекватним агротехничким и помотхничким мерама, неодговарајућим условима чувања итд.

Од кључног је значаја да се плодови са симптомима на време препознају и уклоне из складишног простора. С тим у вези, треба разликовати патогене промене узроковане гљивичним обољењима од непаразитних, физиолошких промена као што су горке пеге (bitter pit), јонатанове пеге, стаклавост плода, брашњавост плода, посмеђивање покожице (скалд) …

Због ограничених могућности борбе против складишних болести (сузбијање проузроковача трулежи у складишту третирањем синтетичким антиоксидансима је забрањено), неопходно је вршити фунгицидну заштиту у периоду пре бербе одговарајућим препаратима против најважнијих гљивичних проузроковача – горке трулежи плода (Colletrotrichum gleosporoides), смеђе трулежи плода (Monilinia fructigena), меке трулежи (Penicillium expansum), сиве трулежи (Botrytis cinerea).

Нарочит проблем представља латентна инфекција плода унетог у складиште, која подразумева да је патоген присутан иако је плод наизглед здрав, дакле без видљивих симптома.

Генерална препорука у складу са начелима интегралне производње била би опрезна манипулација плодовима током бербе, избегавање механичких оштећења, ваљана заштита против проузроковача болести током вегетације препаратима са краћом каренцом, складиштење и чување плодова у одговарајућим условима, односно адекватном складишном простору. Кад је о хемијским третманима реч, обично се током задњих месец-два уочи бербе, у периоду сазревања плодова, са неколико третмана може постићи спречавање латентне инфекције и уношење заражених плодова у складиште, те тиме знатно утицати на смањење губитка у складишту, продужење времена чувања и дуже држање плодова у маркетима.

Илустрација: Завршни фунгицидни третмани пред бербу имају за циљ минимизацију појаве складишних болести

Смеђа трулеж плода – најзначајнији проузроковач трулежи кад је у питању јабука. Најчешће се јавља у вегетацији на старијим плодовима, ређе на млађим и на другим биљним органима. У питању је паразит рана који продире кроз оштећења настала од инсеката или на други начин, али може инфицирати и неозлеђено ткиво (симптоми код таквих плодова су мање изражени). Осим у пољу, до инфекције може доћи и у хладњачи, са заражених плодова, нарочито при повећању температуре. Зато до интензивне појаве овог обољења може доћи при изношењу јабуке из складишта. Иначе се јавља већ на самом почетку складиштења, брзо се шири а плодови нагло пропадају. На покожици појављује се смеђа пега која се временом шири захватајући део плода који сасвим иструли у период 7-14 дана у зависности од температуре. Ова трулеж може уништити 50-80% рода. На плоду се виде концентричне жуто-сиве творевине које потичу од конидија. Описани симптом је типична монолијска трулеж која се јавља у условима осветљености. У одсуству светла јавља се тзв. стерилни тип монилијске трулежи, где плод поцрни и трули без стварања карактеристичних концентричних конидијских творевина.

Ова гљива обично презимљава у крошњи дрвећа или на површини земљишта у мумифицираним плодовима. У пролеће и лето при повољним условима влажности на површини тих плодова формирају се спородохије с репродуктивним органима гљиве. Инфекција се преноси разношењем конидија помоћу ветра и инсеката. Секундарне заразе, којих има више у току једне вегетације, врше се конидијама на примарно зараженим плодовима.

Мицелија гљиве код оба поменута типа трулежи прожима плодове и због губитка воде плодови се сасуше и у случају инфекција у воћњаку, остају у крошњи или отпадају на површину земљишта. Такви плодови, како смо видели, имају кључну улогу у епидемиологији паразита, али треба рећи и да плодови који иструле у складишту а бивају избачени ван складишта (али у кругу хладњаче, у близини места пријема нове робе) и даље представљају потенцијални извор заразе.

Осим редовне заштите од болести у воћњаку, потребно је заштитити плодове од оштећења које наносе инсекти као и од повреда при берби и транспорту.

Илустрација: Избегавање механичких оштећења током бербе један од најважнијих услова заштите плода

Горка трулеж плода – плод јабуке се заражава у самом воћњаку, током вегетације, будући да је инокулум стално присутан на дрвенастим деловима биљке, и то најчешће у последња два месеца пред бербу, нарочито у кишним условима. Паразит се одржава између две вегетације у облику перитеција и ацервула у мумифицираним плодовима и мицелијом у зараженом одумрлом дрвету. У току вегетације при кишном времену из перитеција се ослобађају аскоспоре, а из ацервула конидије. Конидије се разносе кишним капима а аскоспоре ветром, обе клијају у капи воде.

У зависности од типа спора које су изазвале инфекцију зависе симптоми који се испољавају на плоду. У почетку су симптоми исти код оних плодова који су заражени аскоспорама и оних изазваних конидијама.

Код инфекције конидијама, на плодовима јабуке стварају кружне пеге које шире и повећањем постају улегнуте. Кад пеге порасту од 1 до 3 цм у њима се у концентричним круговима стварају ацервуле, које се у неким пегама стварају у великом броју са многобројним конидијама, чија је маса ружичасте или боје сламе. Аскоспоре формирају пеге тамније боје и оне нису улегнуте, у тим пегама ацервули су ређи и разбацани су унутар пеге. У пегама се могу формирати и перитеције. Конидије које су створене у тим пегама су боје сламе а касније старењем постају тамномрке или црне.

Пеге било да су настале из аскоспора или конидија шире се према унутрашњости плода па се на пресеку плода види трулеж у облику латиничног слова „В”. Трулеж ретко захвата цео плод. Поред тога специфично за овај патоген је што у пегама гљиве стварају токсине који плоду дају горак укус (отуд је болест добила свој назив).

Инфицирани плодови унети у хладњачу испољавају симптоме тек после неког времена (најчешће од јануара надаље). Обично се ова болест нагло шири изласком воћа из хладњаче, на више температуре.

У циљу сузбијања ове болести потребно је изнети из воћњака мумифициране плодове, уклонити резидбом делове воћке са рак ранама и изумрле гране. Препоручена је заштита фунгицидима током целе вегетације. Посебно осетљиве сорте су Голден делициоус, Јонаголд, Цоџ оранге и др.

Илустрација: Важно је смањењити губитке у складишту, продужити времена чувања и дуже држање плодова у маркетима

Мека трулеж – јавља се за време складиштења, док у воћњаку нема нарочит економски значај (може се јавити само на опалом воћу и то у условима повећане влажности) али у складишту и транспорту може причинити велике штете.

Симптом на плоду се јавља у виду влажних, воденастих пега стакластог изгледа, светло-мрке боје или боје сламе, у почетку јасно одвојених од околног здравог ткива. Пеге су плитке а касније се шире према унутрашњости плода који може бити захваћен у целости. Услед повећања влажности појављује се беличаста плесан која касније добија плаву до зелену боју (отуда ову болест зову и плава трулеж), након формирања конидиофора с конидијама којима се гљива шири. Тада настаје карактеристичан неугодан мирис, својствен за све Пенициллиум врсте. Иначе, у трулим плодовима може настати микотоксин паулин.

У плод продире преко рана и оштећења (од инсеката, удара, повреда, града, уласка других гљивица…) или кроз лентицеле, нарочито у повољним условима, и то кроз оне у близини озледа. Презрели и дуго ускладиштени плодови су највише осетљиви, поготово ако су нагњечени или оштећени. Паразит се одржава на трулим и презимелим плодовима око хладњаче, простора за паковање и сл., који представљају главни извор инокулума. То заправо значи да од старе амбалаже, коришћених палета, алата и машина који се користе при паковању и транспорту може потицати зараза. Ма како пажљива манипулација плодовима била током паковања, транспорта и складиштења због чињенице да плодови носе споре гљиве на својој површини, увек постоји вероватноћа од инфекције у случају повољних услова. Инфекција се може остварити и при ниским температурама (0ºЦ), али се тада спорије шири.

У циљу заштите од овог патогена потребно је спроводити редовну фунгицидну заштиту против осталих проузроковача болести које омогућавају његово лакше продирање у плод. Осим тога, не треба занемарити пажљиво руковање плодовима, избегавање оштећења, хигијену складишта и пакирница, као и што брже расхлађивање робе после бербе. Нагњечене и труле плодове потребно је уништити пре него што се на њима формирају споре гљиве.

Пошто један број наших произвођача на свом газдинству поседује одређене складишне капацитете који им омогућавају да јабуку не предају одмах након бербе већ да сачекају вишу цену, додатни опрез при уношењу робе у складиште се свакако препоручује како би се појава складишних болести и њихово деструктивно дејство држало под контролом.

У овом тренутку најзаступљенији симптоми у воћњацима који се могу очекивати и на пријему робе и евентуално први развити у складишту јесу они које изазива смеђа трулеж плода.

Душан Младеновић, дипл.инг. заштите биља

Извор: ПССС