Нећете веровати шта нам све подваљују у меду зато је контрола важна

Мед је у самом врху најкориснијих намирница за љуску исхрану. Не зна се поуздано кад су људи почели да користе мед у исхрани и за лечење, али трагови о употреби ове намирнице датирају из давних времена старе Месопотамије, древног Египта, Кине, Индије, античке Грчке… Мед производе медоносне пчеле које скупљају нектар са цветова прерађују га и обогаћују  материјама из свог организма а потом складиште у воштаним ћелијама саћа у коме мед сазрева.

Мед је ризница здравих супстанци, садржи чак 37 минералних материја, аминокиселине, бројне витамине (Б1, Б2, Б3, Б6, Б12, С, Н, А, К, Е) фолну и остале органске киселине и ароматичне материје. Мед је драгоцена лако сварљива храна која после уношења у организам директно прелази у крвоток а могу да га једу сви од деце до старих и болесних.

Међутим, последњих деценија пчелари све више упозоравају на злоупотребе меда који се налази на трећем месту најчешће фалсификованих намирница у свету.

Илустрација: У СПОС се мед редовно контролише

Испитивање меда

Ако питате пчеларе не постоји мед који је прави и онај лажни. Мед је мед а све остало су фалсификати који по изгледу и укусу могу бити врло слични меду али немају ни близу позитиван утицај на човеков организам и здравље. Да би се мед нашао на тржишту неопходно је урадити његову анализу у референтним лабораторијама и по својим особинама мора да одговара Правилнику о квалитету меда и других пчелињих производа. Мед намењен за јавну потрошњу мора да буде хигијенски исправан и добијен из пчелињег друштва које не болује од заразних болести пчела. Мед за анализу се узима из стаклене амбалаже после доброг мешања и хомогенизовања, стави у стаклени суд са широким грлом и поклопцем, те се прописно обележен доставља на лабораторијску анализу. Приликом анализе меда може се вршити сензорно испитивање што практично значи да се утврђује мирис, укус, боја, конзистенција и општи изглед меда. Искусни дегустатори веома често одређују врсту меда сензорно односно узимањем мање количине меда у уста, потом га језиком разносе по усној дупљи и сачекају извесно време како би могао тачно да се утврди укус и мирис меда. Међутим ова метода не искључује физичко-хемијско испитивање меда које је обавезно.

Мерење оптичке густине меда је објективна метода и одређује се спектрофотометром, а анализира се мед дебљине 1 цм. Уколико је мед тамнији утолико је оптичка густина већа. Иначе, све врсте меда се карактеришу максималном прозрачношћу. Приликом анализе меда утврђује се његова киселост која мора да буде у прописаним границама и уколико анализе покажу да је киселији него што би требало то најчешће значи да је чуван у неадекватним условима што додатно умањује његов квалитет. Садржај воде такође је важна ставка у квалитету меда. Према нашим прописима количина воде у меду не сме да буде изнад 20 одсто. Таква влажност гарантује да је мед доброг квалитета и да се може дуго чувати. Уколико је количина воде изнад 20 одсто постоји опасност од ферментационих процеса.

Илустрација: Мед је једна од најфалисфикованијих намирница

Брашно у меду

Један од најважнијих показатеља квалитета и природности меда је количина редукујућих шећера и сахарозе. Минимална дозвољена доња граница је 68% за нектарски и 62% за медљикин, а максимална дозвољена количина сахарозе је 5% за нектарски и 8% за багремов, лавандин и медљикин. Већина врста нектарског меда, изузев багремовог и лавандиног, скоро увек садрже чак и више од 70% редукујућих шећера. Количина ових шећера се смањује кад је мед фалсификован а повећава количина декстрина и схарозе. Мала количина редукујућих шећера и велика количина сахарозе могу да буду и показатељ да су пчеле прихрањиване великим количинама шећерног сирупа.

Фалсификатори меда често додају брашно, скроб, креду, минералне пигменате, обичан шећер или шећерни сируп, индустријску глукозу… Према нашим прописима присуство брашна у меду је незаконито и такав мед не сме да се ставља у промет.  Да ли у меди има брашна или не утврђује се тако што се мало меда стави у епрувету, дода приближно иста количина дестиловане воде и загрева до кључања. После хлађења у епрувету се додаје неколико капи Луголовог раствора и промућка. Уколико се у меду налази брашно раствор у епрувети ће попримити плавичасту боју. Приликом анализе меда утврђује се и количина нерастворљивих материја (восак, делови пчела и ларви, дрвене честице, полен) а њихов ниво не сме да прелази 0,1 одсто осим кад је у питању муљани или топљени мед где је горња граница 0,5 процената. Њихова количина зависи од начина вађења меда из сатова, пречишћавања и услова чувања. Центрифугирање меда из сатова који садрже легло или полен, неквалитетно филтрирање или таложење и држање у отвореним судовима доводе до повећања нерастворљивих материја и лошијег квалитета меда.

Извор: Агробизнис магазин