Некада је паша трајала до септембра, а сада се завршава већ у јулу

На подручју општине Жабаљ, осим пољопривреде, важну улогу у привредном животу око 23.600 житеља локалне самоуправе представља пчеларство, којим се бави око 70 предузетника са око 2.500 кошница.

Тридесетак пчелара је у Чуругу, окупљених око Удружења пчелара општине Жабаљ „Бачка пчела“. Међу њима је највише оних који имају између 30 и 50 кошница, премда има и пчелара који имају више од 250 кошница. То су професионална газдинства која припадају другој генерацији пчелара у породицама, чијим путем креће и подмладак, који образовање о пчелама и пчеларству стиче у средњим пољопривредним школама и на смеровима Технолошког факултета у Новом Саду.

Један од представника друге генерације је и Милан Владисављевић из Госпођинаца, чији је отац био пчелар. За себе каже да је у пчеларству од малих ногу. Има око 250 кошница и у групи је већих произвођача меда. Каже да пчеларство треба волети, смети га радити и бити отпоран на ујед пчела.

– Они који не познају пчеларство склони су мишљењу да је то лак посао који подразумева само врцање меда што је заблуда, јер је пчеларство напоран рад на терену, за који треба имати капитал. Кошнице треба превозити од априла до краја августа, од Баната па до Цера, свуда где има паше, што захтева значајан новац за гориво, и поседовати одговарајуће возило за превоз кошница – наводи за „Дневник” Владисављевић.

Илустрација: Специјално направљена дрвена кућица намењена за лечење и побољшање општег здравља путем апитерапије

Пољопривредно газдинство Владисављевић производи ливадски, багремов мед и мед од уљане репице, као и помоћна пчелиња лековита средства: поленов прах, прополис, разне мешавине и пергу. Осим по квалитетном меду, што је најбоља реклама, ово газдинство познато је и по томе што има апи – комору коју је Милан видео пре неколико година приликом посете наших пчелара колегама у Словенији.

– Пут је организовала Туристичка организација Жабља и када сам то код Словенаца видео, пожелео сам да учиним искорак и направим комору идентичну њиховој – казао је Владисављевић.

– То је специјално направљена дрвена кућица намењена за лечење и побољшање општег здравља путем апитерапије. У комори се налазе кошнице, али корисници немају директан контакт са пчелама. Они потпуно безбедно седе у кућици и преко посебних система удишу лековити аеросол, ваздух богат воском, поленом, прополисом и медом. Тај ваздух из кошница делује изузетно благотворно на дисајне путеве и читав организам – додао је Владисављевић.

Клима скраћује пашу, а лажни мед обара цену

Пчелар Милан Владисављевић каже да се клима мења и да се сезона испаше пчела скраћује. Сада је од априла до јула, а некада је трајала и током септембра. Због ових промена, дефицит нектара и полена постаје хроничан проблем. Ова сезона је била добра у односу на лањску, када је било много угинућа пчела и разочарења у цене меда. Доста пчелара је и одустало од посла. Превише је увозног, лажног меда који обара цену правом меду. Килограм меда је од 1.000 до 1.200 динара, а мед би требало да има вишу цену. И субвенције би требало да су веће, свега 1.000 динара добија се по кошници.

Извор: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/backa/pcelarstvo-tradicija-sajkaskog-kraja-pcelarenje-iziskuje-ljubav-hrabrost-kapital-2026-10-17