Направио бизнис од праха од шипурка

Са плантажним гајењем шипурка у Младеноцу Игор Петровић је почео још пре 14 година када је са групом пријатеља дошао на идеју о додатном послу и заради. Међутим када је шипурак дошао на брање остао је само Игор који је успут учио како да унапреди производњу шипурка, пише портал РТВ Војводина.

“Како се све то развијало ја сам кренуо да правим кооперацију и прикупио сам групу људи који купују саднице преко мене, а ја од њих откупљујем сировину тако да ми у овом тренутку имамо негде око 36 људи. Нису сви засади у пуном роду али ми годишње сигурно преко 10 тона шипка прерадимо, прође кроз нашу производњу у разним облицима. Из неког разлога те аутохтоне сорте које постоје код нас попут шипурка, па и трњина и дрењина су некако потцењене и наши људи више дају шансу воћу које није аутохтоно, које не рађа овде код нас у том изворном облику . Шипурак који ми радимо је питоми шипурак и постоји више његових врста. Оно што се налази на нашој територији у Србији је шипак са којим смо и ми упознати и плантажно га узгајамо. То су сорте попут лаксе која је најранија, затим шмит и нермис, а на крају завршавамо са полимеријаном мада ње и нема толико. Питоми шипурак је крупнији од дивљег, мада су нутритивно слични, мада је дивљи бољи за прераду јер садржи више пектина. Питоми је специфичнији, крупнији, има мање бодљи и сасвим је добар за прераду”, каже Игор Петровић, плантаже шипка Петровић, Младеновац.

У просеку хектар и шест ари засада шипурка даје између две и две и по тоне рода, а од плодова Игор прави здраве производе. Ту су уља од коштице, сушени шипурак од кога се може направити чај, џемови и пулпа а свакако најинтересантније је брашно од шипурка.  “Брашно је идеја од пре неке три године. Технолог би ме сад кртитиковао јер је правилније рећи да је то прах од плода шипка. Ми га зовемо брашно и тако га људи схватају. Оно је апсолутно корисно и може да се користи у разним облицима. То брашно на првом месту јача имунитет, пуно је витамина и минерала, садржи комплекс витамина Б. Сам се изненадио када сам добио анализу тог брашна. То је читав спектар витамина Б, Ц, А. У њему се налази селен, магнезијум и други минерали. Изузетно је добро за људе који имају здравстевних проблема, добро је за малаксалост и за осећај који имате као када ћете да се разболите. Можете да га конзумирате са медом, можете да га убаците у чај, умутите га у чашицу воде, користите га као додатк ручку, може да иде у кифлице, хлеб, смутије”, додаје Петровић.

Да ли знате шта је циповка?

Оно што је можда и најзанимљивије у производњи Игора Петровића је то што се ништа не баца. Принцип циркуларне економије овде је потпуно развијен, отпада нема и све је еколошки.

“Ми смо направили ситуацију да све искористимо, да немамо никакав отпад пошто смо негде у међувремену схватили да нам је скупо да имамо отпад и то је било препознато у свим тим организацијама и владиним и невладиним, тако да смо ми са нашим бизнис планом прошли, наше идеје су биле схваћене и прихваћене. Када унесемо сировину у производњу ми немамо никакав остатак зато што у потпуности све искористимо за производе и полупроизводе. Ми смо некако у ходу били приморани да се сналазимо и моја порука људима је да када наиђу на неки проблем да га виде као шансу. То кажем зато што смо ми превазилизали те ситуације, када нисмо знали шта даље увек смо гледали да унапредимо производњу и из тога је изашло да немамо уопште отпад у процесу производње. Пуно нам је помогло и то што смо преко владиних и невладиних организација, на разним конкурсима добијали одређена средства која су нам помогла да купимо машине да би могли сировину да прерађујемо. Порука коју шаљем је да пустите машти на вољу и то кажем сваком ко се бави сличним послом, да извуче највише из тога што има”, каже Петровић.

Иако је поред Игора било тек неколицина људи, пре 15 година који су се бавили узгојем шипурка производња ове биљке из породице ружа расте, а здрави производи од шипка имају потражњу на домаћем тржишту.

Извор: РТВ