Може ли се живети од гајења мака

Узгој мака популаран је у Европи и свету. Код нас је познат од давнина, највише у Војводини. Па иако је последњих година нешто слабији него раније, у општини Ковачица, мак је једна од заступљенијих култура на њивама. Цена мака у зрну се креће од 300-800 динара по килограму, а купци су препродавци и људи којима треба за сопствене потребе. Мак се лако гаји, а онај произведен код нас углавно се пласира на страна тржишта, док се остатак преусмери на продају на манифестацијама и сајмовима. Како је његово коришћење у домаћој кухињи одавно устаљено, Војвођани не могу да замисле да у остави немају бар пар кесица мака за колаче.

Домаћи бољи него увозни

Узгајивачи кажу да је домаћи мак неупоредиво бољег квалитета од увозног, па купаца итекако има. Велики број пољопривредника из Падине, у општини Ковачица, сеје мак, јер није захтевна култура, и ако буде добра година и добар род, наводе да од њега може и више него пристојно да се живи. Падински пољопривредници годишње на тржиште изнесу између 150 и 200 тона најквалитетнијег мака. Није ни чудо што ту успева овако добро јер производњи мака изузетно погодује песковито земљиште, ког у овом селу има.

Узгој мака

Мак се обично сеје у јесен и у пролеће, јако плитко и невероватно је како из тако малог зрна никне толика количина, а са њива се скида у јуну. Раније се то радило ручно, сада се комбајнира, а да бисе добио мак какав познајемо, потребно је још три пута да се селектира, односно прочисти. Пре три године, пољопривредник из бачког села Турије, Саво Квргић, посадио је мак на осам јутара земље. Каже да је радио прецизну сетву са навигацијом и са новом сејалицом и потрошио око килограм семена по јутру. Саво каже да се мак сеје као пшеница, када временске прилике дозволе. Када, на јесен и у пролеће има доста падавина, мак лепо никне и има густ склоп. Саво је тада паметно поступио. Одлучио је да на великој површини посади мак јер како је рекао, у том селу нико не сеје мак. “Тако да га не нападају никакве болести, што је био један од разлога зашто сам се одлучио баш за мак. Даљи развој зависи од временских прилика, као и код сваке биљне културе која се гаји на отвореном. Код мака вам је најважније да на време падне киша након што се посеје, да би могао да никне и да не буде ветра приликом вршидбе да мак не попада”, објаснио је Саво.

Он је истакао да је важно да мак буде сув пре вршидбе, да не би морао да се накнадно суши. Како је тада испричао, постоји проблем са сезонским радницима јер их је као у већини места тешко наћи. Иначе, Саво је добио средства ИПАРД фонда и тако добио повраћај средстава за нови трактор који му је био потребан.

“Трактор ми је био неопходан, а са друге стране, кад сам ставио све на папир, најисплативије ми је било да то изведем са подстицајима. Узео сам трактор од 120 коња и пуно ми значи, јер са њим могу све послове да обавим, такорећи је универзалан. То ми оставља довољно времена да се бавим маком и другим пословима”, појаснио је Саво.

Он је за прикупљање документације за конкурс ИПАРД програма ангажовао једну агенцију која му је помогла, и без које, како је рекао, не би због посла, успео да прибави.

“Ако хоћете нешто заиста да урадите, онда не смете да ризикујете, већ морате добро да се распитате, добро да промислите, све да ставите на папир и да користите помоћ других, тамо где ви не можете. Зато сам ангажовао агенцију за прикупљање документације. Средили су ми комплетну документацију за трактор и веома сам задовољан. Искрено, не бих се усудио сам да пробам да сакупљам документацију за ИПАРД, јер имам пуно посла и једноставно немам времена. Да нисам сад ово урадио, ко зна када бих купио нови трактор и под којих условима”, појаснио је Саво.

(ЕУправо зато/Курир), Дневник