Кључ за будућност српске пољопривреде

Традиционални приступи, према којима је домаћинство често остајало сину који се није снашао у школи, довели су до генерација које су углавном понављале навике својих предака. Ипак, у новије време, млади са дипломама показују да пољопривреда може бити успешна уз примену стеченог знања.

Један од таквих примера је Стеван Симић, студент Пољопривредног факултета у Земуну, који је теоријско знање стечено током студија одмах примењивао у пракси. „Своје знање које сам тамо стекао сада ћу применити и трудити се да се што више усавршавам. Важно је ширити видике и променити начин размишљања,“ каже Симић, додајући да планира да модернизује своју производњу.

Слично размишља и Александр Спасић, који је након студија у Словенији одлучио да се врати у породични виноград. Његова породица је међу првима у свом крају започела вински туризам, заокруживши циклус од производње до продаје. „Образовање је важно, али оно добија пун смисао тек када га примените у пракси. У пракси је 90% свега,“ истиче Спасић, додајући да је још као дете маштао да настави породичну традицију.

Иако су позитивни примери охрабрујући, стварност показује да је образованих младих људи на селу још увек премало. „У мојој околини има можда пар образованих, али видимо невероватну лепоту у Жупи. Та лепота мора да се чува, а знање је кључ за то,“ каже Спасић, уз осмех присећајући се цртежа из детињства на коме је себе замишљао као виноградара.

Савремени приступи, укључујући образовање на факултетима попут Пољопривредног факултета у Крушевцу, усмеравају младе ка продуктивнијој и одрживијој пољопривреди. Професионализација пољопривреде, уз подршку технологије и стручњака, представља шансу за значајан напредак. Јер, како кажу искусни пољопривредници, само пуна агротехника може дати пуну приколицу.

Иако је пут ка успеху дуг и захтеван, уз младе који знање враћају на село, српска пољопривреда добија наду у светлију будућност.

Извор: ПРВА ТВ