Ко је данас пољопривредник, а ко ће бити за коју годину?

Фармери који су узгајали храну коју једете за доручак су највероватније на крају своје каријере. Укупно 3,4 милиона фармера, колико их има у САД, у просеку имају 58 година, у односу на 56, колико су имали у 2012. Само девет одсто америчких фармера је млађе од 35 година, али је тај проценат почео да расте: према последњем попису пољопривреде, број америчких пољопривредника млађих од 35 година порастао је за 11 одсто. Још више изненађује да је “Ген З фармер” сада у трендингу и има више од 30 милиона прегледа на ТикТоку, док “Ген З фарма” има 17 милијарди прегледа.

Да ли ће ове године бити свињокоља и под којим условима?

Постоји, наравно, огроман јаз између трендова на друштвеним мрежама и радне снаге: број младих фармера не расте ни приближно тако брзо колико понестаје старијих радника. Пољопривредна индустрија, политички званичници и инвеститори имају много посла пред собом да привуку и задрже кандидате.

Добра вест је да има много аргумената које могу да пруже младима.

Многе новопридошлице у пољопривреди никада заправо нец́е упраљати руке јер индустрија пролази кроз технолошку и културну трансформацију: пољопривреда 21. века постаје демографски разноврснија и мултидисциплинарна, а људи се сада једнако фокусирају на напредне технологије колико и на обраду земље.

Све више младих фармера улази у поље – и при том не мислим буквално на поље – јер се дефиниција фармера мења.

Хајде да се вратимо мало уназад и погледамо податке: према попису, 80 одсто фармера млађих од 35 година је запослено у пољопривреди краће од једне деценије. То је значајан број у индустрији у којој на 96 одсто фарми раде чланови више генерација. То би могло да значи да вец́ина нових учесника постају пољопривредници јер то желе, а не зато што им је то породично наслеђе. Они доносе свеж начин размишљања, који није оптерећен оним старомодним.

Маркетиншке анализе су дефинисале генерацију З као ону која мења начин на који се хранимо и помера тржишне нише, укључујуц́и органске и локалне производе и биљне алтернативе. Овај начин размишљања је оно што она доноси производној страни прехрамбене индустрије.

Оно што је најважније, она помаже у диверзификацији индустрије којим су током прошлог века претежно доминирали мушкарци, белци и конзервативци. Аграрни живот који је Тхомас Јефферсон некада најавио као оличење америчких идеала, временом живи све мање људи. Величина америчких фарми је експоненцијално порасла у последњих пола века, док је број фарми опао са више од шест милиона 1935. године на трец́ину тога данас.

Младе жене на терену су све више присутне. Пописом пољопривреде утврђено је да је број жена фармера порастао за 27 одсто. Званичници и политичари који се баве пољопривредом морају више радити на подстицању разноврсности међу младим пољопривредницима уз програме који би ублажили терет студентских кредита и који би пружили младима и онима који нису беле расе значајнија и трајнија средства за куповину земље.

КАКО ПОСТИЋИ ДОБРУ ПЛОДНОСТ КРАВА

Пољопривреди су потребни млађи радници јер се траже нове вештине да би се нахранило човечанство у све тежим условима наше животне средине. Климатске промене главни су проблем за генерацију З. Званичници чија је надлежност пољопривреда морају да признају да је њихова индустрија била покретач кризе, али и да гласно кажу да пољопривреда може бити кључно решење за проблеме са климом. Регенеративне праксе и високотехнолошки алати могу да трансформишу индустријска пољопривредна земљишта у огроман угљенични “сунђер” који упија и изолује гасове који загревају планету.

Извор: https://rs.bloombergadria.com/businessweek-adria/razmisljanja/42188/mnogi-farmeri-generacije-z-nece-nikada-dotaci-zemlju/news/