Како се изборити са коровима у органској производњи

Према подацима Истраживачког института за органску пољопривреду (FiBL) органска производња у свету незаустављиво расте. Доступни подаци од пре две године говоре да је више од 71,5 милиона хектара пољопривредног земљишта на нашој планети под органском производњом са тенденцијом раста сваке године. Овај тренд забележен је и у Србији и према расположивим подацима с почетка ове године у нашој земљи је под органском производњом више од 21. 000 хектара и око 7.000 произвођача.
Оно што је свима њима заједничко је борба против корова која је далеко тежа него у конвенционалној производњи зато што није дозвољена употреба синтетички произведених хербицида.

Илустрација: Циљ органских произвођача није да у потпуности истребе коровске биљке већ да их држе под контролом

Контрола је важна
Корови су највећа брига органских произвођача али и главни разлог зашто се поједини пољопривредници тешко одлучују да конвенционалну производњу замене органском јер се плаше да неће моћи да се изборе са коровом без хербицида. За почетак треба знати да је у питању другачији приступ овом проблему. И док конвенционални произвођачи искорењују коров са комплетне парцеле циљ органских произвођача није да у потпуности истребе коровске биљке већ да их држе под контролом. То практично значи да се корови држе на нивоу који не утиче на приносе а с друге стране штите органске културе од штеточина.
Превентива игра кључну улогу а произвођачи који се баве органском производњом познавањем коровских врста и усвајањем нових мера и техника могу у великој мери смањити појаву и развој корова и без примене хербицида. Према савету стручњака треба се базирати на одржавању земљишта без семена корова и њихових вегетативних органа а не за заштиту усева од корова. Ово се постиже комбиновањем агротехничких, механичких, физичких и биолошких мера борбе против корова. Наиме, оптималним временом, густином, дубином и сетвом чистог семена без примеса семена корова у значајној мери може се умањи појава коровских биљака или да се створе неповољни услови за њихов раст и развој. Корови су конкуренти гајеној култури за храну из земљишта, воду и сунчеву светлост и уколико немају те услове теже расту и размножавају се. То се може постићи и правилним ђубрењем у уској зони раста гајене културе што убрзава његов раст како би се сама изборила са коровом. Како истичу стручњаци важан је и правилан плодоред, односно смена усева јер се на тај начин мења начин обраде земљишта чиме се спречава ширење појединих врста корова, као и нагомилавање њиховог семена. Добро знати да овас смањује раст горушице и булке, раж сузбија амброзију, пепељугу и камилицу док остаци кукуруза смањују пораст дивљег овса, пиревине, мухара, амброзије и обичне пепељуге.
Препорука је и да се околне необрађене парцеле редовно косе, да се водити рачуна о хигијени алата и пољопривредних машина, као и правилан начин вршидбе усева јер то умањује раст и развој корова на органском засаду.

Илустрација: Борба са коровима је највећи изазов у органској производњи

Шта још може да помогне?
Једна од врло ефикасних мера сузбијања корова у органској производњи је малчирање које се успешно примењује како у повртарској производњи тако и у органском воћарству. За малчирање се може користи слама, плева, сено, компост, папир или фолија које спречавају клијање, ницање, раст и развој корова. Према речима стручњака најбољи је органски малч (биљна маса) која регулише влажност и температуру земљишта након што се разгради. Мана му је што је потребна велика количина за веће површине па је тада лакше применити синтетички малч односно провидне или црне фолије. Помаже и гајењем међуусева чиме се добија боља искоришћеност простора и већи приноси а смањује се појава неких болести или штеточина. Одлично се показала и мера наводњавања пре садње како би се испровоцирао раст корова који се, затим, уклоне пре садње главних култура.
Кад су у питању механичке и физичке мере осим добро старог чупања корова из корена једна од ефикаснијих мера је заоравање стрништа после жетве чиме се заоравају надземни делови корова. Дубоким орањем након заоравања из земље се на површину избацује подземни део коровске биљке који током зиме измрзне док се семе и надземни део заоре чиме се стварају неповољни услови за његово ницање. Током самог раста гајених култура препоручује се међуредна обрада култиваторима са прстастим мотичицама или чешљевима, плевљење и окопавање чиме се директно сузбијају корови који су се јавили после сетве и ницања гајених култура.
Током лета најчешће се спроводи соларизација. Наиме, влажна земља се прекрије полиетилском фолијом минимум четири недеље. У том периоду долази до повећања температуре и до 60 степени и стварања гасовитих супстанци које доводе до уништења корова. Потом се фолија скине и након припреме засеје се неки озими покровни усев. Ипак, како наглашавају стручњаци треба имати на уму да соларизација утиче на минерализацију тла односно мења физичке, хемијске и биолошке особине земљишта што може да утиче на раст гајених усева.
У органској производњи дозвољена је употреба одређених биохербицида као што је кукурузни глутен, уље каранфилића, јабуковог сирћета, цимета, лимуна или слане воде која се показала као успешна али само код једногодишњих корова. Као биолошка мера могу да се користе и одређене врсте инсеката које се хране коровским биљкама али под условом да им као храна није интересантна и гајена култура јер у том случају ћете уништити коров али и остати без приноса. Зато је набоље пре примене било какве мере консултовати се са стручњаком за заштиту култура у органској производњи.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay