Како препознати птичији грип, симптоми и начини преношења заразе

Готово свакодневно се објави вест о ширењу птичијег грипа који доводи до помора живине. Недавно су власти у Чешкој саопштиле да ће уништити 750.000 кокошака на фарми живине у околини Прага због избијања до сад незапамћене епидемије ове болести међу живином. Овај вирус готово незаустављиво се шири по Европи, САД, али и у Јужној Америци, Африци и Азији.
Авијарна инфлуенца или птичији грип је високо заразно вирусно оболење птица и живине. Први пут је као болест дефинисана крајем 19. века и тада је због изузетне стопе смртности названа кокошија куга.

Оболева живина, свиње, коњи…
Вируси птичјег грипа припадају вирусу грипа тип А (као и подтипови овог вируса) који је по морфологији сличан вирусу грипа људи. Ипак вирус птичијег грипа врло специфичан, везан за врсту и до сад је ретко прелазио баријеру међу врстама и инфицирао људе мада се и то догађало.
У зависности од вирулентности вируса оболење се може јавити у асиптоматском облику, као репсираторна инфекција која прати пад носивости па све до веома тешког систематског оболења са стопостотном смртношћу. Ову болест је 1878. открио италијански научник Едуардо Перончито и назвао је класична куга живине (лат. Fowl plague). Оболење се ширило Европом и у појединим подручјима је постала ендемска болест, односно специфично оболење за одређено подручје. Све до 1997. птичији грип се врло ретко појављивао на фарма живине, али тада је почела да се појављује и ван одређених подручја и данас је врло озбиљан проблем у живинарству који наноси огромну штету.

Илустрација: Иако се птичији грип најчешће везује за живину могу да оболе и друге домаће животиње

Природни носиоци вируса авијарне инфлуенце су птице селице које живе поред водених површина. Оне су и преносиоци заразе. Од ове болести може да оболи 105 врста птица укључујући домаћу живину као што су кокошке, ћурке, патке, гуске али и друге животиње као што су свиње, коњи, мачке па и људи. Вирус се преноси директним контактом са зараженом јединком, ваздухом, водом или храном, али се кокошке најчешће инфицирају уношењем измета заражене животиње у организам. Чест извор заразе за живину су свиње оболеле или инфициране авијарном инфлуенцом. Инкубациони период је различит и зависи од субтипова вируса инфлуенце А и код живине може бити од неколико часова до 21 дан. Дужина инкубационог периода зависи од много фактора између осталог од типа вируса, унете дозе у организам, начина инфекције и старости кокошке.
Оболела кокошка најчешће је видно нерасположена, има накострешено перје, високу температуру, дехидрирана је и уочљиво је смањен број јаја код кока носиља. Јаја заражене кокошке могу бити деформисана по облику али сам квалитет није промењен. Изражени су респираторни симптоми као што су кијање, провидан исцедак из носа, отежано дисање уз чујно кркљање праћено коњунктивитисом уз обилно сузење. Како болест напредује исцедак постаје слузав и зачепљује нос те је видљиво дисање са отвореним кљуном и глад за ваздухом. У последњој фази болести јавља се оток главе, креста поприма модро – плаву боју а завршава се угинућем животиње гушењем. Од појаве симптома до угинућа кокошке најчешће прође између 24 до 48 сати, ређе до неколико дана.

Илустрација: Вакцинација живине против птичијег грипа предмет је дискусије у стручним круговима

Вакцина предмет дискусије стручњака
Вакцинација живине против птичијег грипа се не спроводи рутински и предмет је дискусије у стручним круговима. Наиме, приликом вакцинације животиња добија живи вирус који се излучује путем измета и на тај начин представља сталан извор инфекције за невакцинисане јединке. Истраживања су показала да се јата не могу вакцинацијом заштити од инфекције али се могу знатно ублажити клиничка слика и умањити губици.
Вакцинација као мера сузбијања птичијег грипа се примењује на оним подручјима где је постоји велики број фарми са кокошкама, тамо где се ова болест спорадично појављује и у државама које дозвољавају овај вид заштите живине. У случају појаве птичијег грипа свака држава је дужна да то пријави Интернационалној канцеларији за заразне болести животиња (OIE) која ради у оквиру Светске организације за здравље животиња (WOAH).
Како је у питању врло опасна заразна болест према нашем закону након утврђивања заразе приступа се усмрћивању живине у кругу од три километра од епицентра заразе, као и уклањање хране за кокошке, јаја, живинског меса и осталих производа од зараженог јата. Подручје у пречнику од 10 километара од епицентра заразе проглашава се зараженом зоном. Фарма и сви предмети и околина места где је боравила заражена живина морају се темељно очистити, опрати и дезинфиковати. Препорука је да се објекат у коме је боравила заражена живина најмање два месеца не користи за нови узгој кокошака како би се могућност поновног заражавања свело на најмању могућу меру.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay