Производња и прерада:
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2023. години пожњевена површина под сунцокретом износила је 240.520 ha, за 4,23% мања од површине из 2022. године. Забележена је производња од 6268 t, за 6,65% већа од оне из претходне године. Просечан принос је под утицајем повољнијих климатских услова био већи за 11,36% и износио је 2,853 t/ha, нешто нижи од петогодишњег, на нивоу десетогодишњег просека.
Иако у већини производних подручја има довољно зимске резерве влаге у дубљим слојевима земљишта, неопходне су нове количине падавина како би сетва протекла у оптималним условима. (Републички хидрометеоролошки завод)
- Прерада: Производња сунцокрета у 2023. години ће обезбедити довољне количине зрна за прераду и извоз. (Прилог 1) Очекује се производња приближно 250.000 t сунцокретовог уља, као и сачме, од чега би за извоз било расположиво најмање 170.000 t уља и 120.000 t сунцокретове сачме. (Прилози 2. и 3)
Тржиште:
- Домаће: Опоравак производње, прераде и трговине сунцокретом и уљем у највећем светском производном региону, упркос рату који још траје, довео је до пада и стабилизације цена ових производа. Истовремено је и на домаћем тржишту дошло до прилива новог рода 2023, већег од оног претходне године, што је уз велике прелазне залихе извршило притисак на највеће откупљиваче – уљаре. Резултат ове ситуације је био пад откупних цена сунцокрета, али и цена сунцокретовог уља (Прилог 4). Током календарске године, највиша откупна цена за зрно сунцокрета, према подацима РЗС, била је у марту 2023. године и износила је 67,76 дин/kg, да би у новембру имала пад на 32,79 дин/kg, за читавих 51,6%. Током августа закључен је први берзански уговор за сунцокрет род 2023. године на „Продуктној берзи“ у Новом Саду, по цени од 40,85 дин/kg без ПДВ. У септембру је зрно сунцокрета чинило 21,91% укупног обима промета на „Продуктној берзи“ у Новом Саду, а цена се кретала од 38,00 до 40,00 дин/kg без ПДВ. Последњи берзански уговор за сунцокретово зрно закључен је у октобру по цени од 38,20 дин/kg без ПДВ. Цене сунцокретовог уља су пратиле тренд пада цена у црноморском региону (Прилог 5). Према званичним подацима РЗС, у јануару 2023. године је малопродајна цена рафинисаног јестивог уља сунцокрета износила 218,50 дин/l, док је у децембру износила 24,8% мање – 164,24 дин/l.
- Светско: Како се наводи у извештају USDA, процењена светска производња сунцокрета у тржишној 2023/24 години ће бити већа за 5,3% (55 милиона тона) од оне из претходне године. Томе би требало да допринесе већа производња у Украјини, Русији и ЕУ (Прилог 6). Светска производња уља ће према процени бити нешто већа од оне из 2022/23 године, Русија би требало да оствари највећи раст, док се у ЕУ очекује пад проиводње, а у Украјини незнатан раст (Прилог 7). Највеће количине сунцокретовог уља би требало да извезе Украјина, па потом Русија. Очекује се пад залиха од око 200.000 тона (8% пад), пре свега као последица смањења залиха у Турској.
Шта вештачка интелигенција мисли о овој теми?
Најзначајнији светски произвођачи сунцокрета укључују неколико земаља које имају велике површине под овим усевом и високе приносе. Међу њима су:
Русија: Русија је један од водећих светских произвођача сунцокрета. Земља има огромне површине земље погодне за узгој овог усева, што је чини једним од највећих извозника сунцокретовог уља и семена.
Украјина: Слично као и Русија, Украјина је значајан произвођач сунцокрета. Климатски услови и плодно земљиште чине Украјину идеалном за узгој овог усева.
Аргентина: Аргентина је један од водећих произвођача сунцокрета у Јужној Америци. Земља има повољне климатске услове за узгој сунцокрета и извози велике количине сунцокретовог уља и семена.
Србија: Србија је једна од значајнијих европских произвођача сунцокрета. Ова земља има традицију узгоја сунцокрета и високе приносе, што је чини важним играчем на светском тржишту.
Кина: Кина је такође важан произвођач сунцокрета. Иако није међу водећим извозницима сунцокретовог уља, Кина има велике површине под овим усевом и производи значајне количине уља и семена за домаће тржиште.
Ове земље су кључни играчи на светском тржишту сунцокрета, а њихова производња има велики утицај на глобалну понуду и цене сунцокретовог уља и семена.
Актуелно:
Европска комисија је представила предлог којим би се увела царина од 95 евра по тони на извоз житарица из Русије и Белорусије, уз ад валорем царину од 50% на уљарице и производе, као одговор на позиве да се тржишта ЕУ заштите од потенцијално реметилачког увоза, истовремено водећи рачуна да се жито и уљарице из окупираних делова Украјине не продају европским купцима као „руско“. Према речима председнице, Урсуле фон дер Лајен, то ће спречити да руски производи дестабилизују тржиште ЕУ, као и да приходе од извоза ових роба Русија користи у војне сврхе.
Украјински аналитичари тржишта уљарица, у својој прогнози за 2024. годину истичу да ће производња уљарица у црноморском региону порасти, при чему ће удео сунцокрета у тој производњи износити 60%, уљане репице око 18%, соје око 22%. Површине под сунцокретом ће порасти за 3%, производња за 2,6% у односу на претходну годину. Иначе, овом региону, светском центру производње сунцокрета припадају Украјина, Румунија, Бугарска, Молдавија и Русија.