Интегрална заштита биља је систем у коме се заштита воћака не спроводи по сваку цену већ након утврђивања присуства штетних организама тј. плански уз коришћење свих мера заштите, чиме се долази до смањене потребе за применом хемијске заштите. У интегралној заштити биља користе се све расположиве мере за сузбијање проузроковача биљних болести, штеточина и корова, а то су агротехничке, механичке и тек на крају хемијске мере заштите. То значи да се средства за заштиту биља употребљавају само када штетни организми пређу економски праг штетности. Економски праг штетности означава степен напада штетних организама чија би вредност сузбијања премашила вредност нанете штете. То би значило да се у оваквом систему заштите дозвољава присуство штетних организама, али само испод економског прага штетности. Када је реч о штетним организмима постоји и термин критични број који представља број инсеката, пега на лишћу, корова када је неопходно приступити хемијској заштити. Потребно је произвођаче обучити и указати им на правовремено коришћење средстава за заштиту биља и посебно на коришћење правог средства. Потребно је напустити ранију лошу праксу да се заштита врши по угледу на комшију, препаратима које он користи, итд. Инсекти се хране плодовима за које је заинтересован и пољопривредни произвођач и причињавају економски значајне штете. Произвођач, тражећи начин да добије битку са њима, најчешће спроводи немилосрдни третман са различитим хемијским препаратима уништавајући биолошку равнотежу у агроекосистемима. Произвођачи често спроводе већи број третирања од неопходног, а да нису избегнуте штете. Поставља се питање да ли су црвљиви плодови еколошки незагађени или је то промашај у начину примене спроведених мера заштите. Уколико је агробиоценоза разноврснија (богатија у флори и фауни) и сложенија, утолико је отпорнија, у њој ефикасније делују механизми природне регулације бројности штетних врста, боље је одржавање плодности земљишта, опрашивање биљака и сл.
Илустрација: Хемијске мере заштите долазе тек на крају кад ништа друго не преостане
У заштити биља не треба се ограничити само на борбу против штетних организама, а игнорисати све остало. Основни услов стратегије заштите пољопривредних култура је промена човека према природи, неопходност очувања биоразноликости и увећање улоге корисних елемената фауне и флоре у агробиоценозама. Само 1% врста животинских организама убраја се у штетене, а остале су корисне или потенцијално корисне. Инрегрална заштита биља обухвата сузбијање штетних организама изнад прагова њихове штетности применом различитих метода, са давањем предности природној регулацији штеточина, болести и корова, задовољавајући при томе економске, еколошке и токсиколошке услове. Интегрална заштита је систем који користи све методе и повољне технике на компатибилан начин (сродност и узајамно повезивање свих метода), при чему се популација штетних врсти одржава испод нивоа економске штетности. То је у складу са очувањем животне средине и управљањем динамике популација штетних врсти. Основни принцип инрегралне заштите биља је користити пестициде само када бројност штеточине пређе прагове толеранције, тј. прагове штетности или када би штете биле веће од цене сузбијања. Прагове сузбијања увек треба дати на лицу места, утврдити за сваки објекат посебно (воћњак, парцелу) у зависности од очекиваног приноса, осетљивости сорте, цене плодова на тржишту, цене мера сузбијања итд. При томе нужно је сагледати све услове средине који делују на развој штетних и корисних организама. Само комплексан прилаз у сузбијању штетних организама даје жељене резултате. Значајну улогу у правовременој заштити и правилном избору препарата заузима прогнозно извештајна служба. Она се заснива на сакупљању информација из околине и познавању биологије штетних организама. За сакупљање информација користе се аутоматске метеоролошке станице које прикупљају метеоролошке податке који се специјалним софтвером обрађују и на тај начин се, уз познавање биологије штетних организама, долази до прогнозе њихове појаве.
Илустрација: Важно је пратити лет штеточина и користити феромонске клопке, лепљиве плоче, светлосне лампе, визуелни прегледи, отресање са стабала …
За појаву и праћење лета штеточина, њихову бројност, кретање и развој користе се многе методе као што су: феромонске клопке, лепљиве плоче, светлосне лампе, визуелни прегледи, отресање са стабала на белу тканину и многе друге. Прогнозно-извештајна служба упозорава произвођаче на појаву, интенизитет напада, услове за заразу, прагове одлуке за конкретне услове, као и оптималне рокове мера заштите од штетних организама и даје препоруку које препарате користити. Препоруке прогнозно извештајне службе се дају преко: средстава јавног информисања, мобилне телефоније, интернет мреже (портал), радионица и предавања и сл. Циљ упозорења прогнозно извештајне службе је смањење штета од штетних организама уз максимално укључивање свих мера интегралне заштите биља и минималну примену пестицида. Оваквим, правилним коришћењем пестицида постиже се пре свега смањење употребе хемијских средстава, а самим тим се производи здравствено исправније воће и појефтињује се производња. Примена система интегралне заштите биља доводи до мање употребе пестицида, па према томе и јефтиније заштите, што је крајњи циљ. У засадима воћа директни трошкови заштите могу бити смањени и до 40 %. Осим тога, смањује се и загађење животне средине. Произвођачи морају водити такозвану „књигу поља“. Ово је евиденција свих радова у воћњаку, почев од анализе земљишта, припрема за садњу и каснијих радова у засаду. Води се евиденција свих агротехничких мера, а посебно свих ђубрења, наводњавања и коришћења пестицида.
Душан Младеновић дипл. инж. заштите биља
Извор: ПССС
ФОТО: Pixabay