И дрворед чува млечност крава

Високе дневне, а нарочито ноћне температуре, имају негативан утицај на производњу млека. Пад у производњи млека је неизбежан, али се штетне последице топлотног стреса могу ублажити. Када говоримо о топлотном стресу код крава, најчешће помишљамо на високе температуре. Међутим, важан фактор је и влажност ваздуха. Током августа, влажност је била знатно изнад просека, док су температуре достигле екстремне вредности. Иако смо на терену чули да су температуре биле чак и више од званичних 40 степени, већ су ти услови довели до пада производње млека. Марко Рашита, управник фарме у Земљорадничкој задрузи “Клек”, истиче да су последице топлотног стреса очигледне. „Производња млека пала је за 10 до 20%, а екстремне температуре утицале су и на репродукцију. Слаби еструси, кратки или потпуно изостали, такође су резултат високих температура”, објашњава он. Поред тога, састав млека је погоршан – количина масти и протеина је нижа, иако оброци нису мењани. Високе температуре су значајно утицале на понашање животиња. Краве смањују унос хране, што директно утиче на количину произведеног млека. „Животиње су нервозне, стоје поред воде, а током дана готово да не једу. Већином храна конзумирају ноћу и рано ујутру“, додаје Рашита.

Оптималне температуре за производњу млека крећу се од 24 до 25 степени. Међутим, током летњих месеци, ноћне температуре су биле на овом нивоу, док су дневне често прелазиле 40 степени. То је довело до дуготрајног стреса, који је трајао више од 60 дана. Фарма у “Клеку” је пример како се професионално приступа проблемима изазваним временским условима. Уз употребу вентилатора, успели су да одрже здравље и кондицију грла. „Важно је да смо успели да сачувамо стадо без губитака, али производња је ипак пала“, закључује Рашита. Он напомиње да су вентилатори били драгоцени, али уколико се екстремне температуре наставе, можда ће бити потребно увођење система за хлађење као што су системи за орошавање или тунелска вентилација. “Вентилатори само врте врућ ваздух, боље је него ништа, али није довољно”, објашњава он.

Једноставна и ефикасна решења, попут садње дрвореда око штала, могу донети знатне температурне разлике и обезбедити хладовину животињама. Пример дрвореда као природне заштите од топлоте фармери су могли видети и у претходним емисијама, а ова пракса може постати неопходна у годинама које долазе. Дрворед не само да смањује температуру, већ доприноси и бољем циркулисању ваздуха око објеката.

Заштита грла од топлотног стреса захтева и обезбеђивање велике количине свежих залиха воде. Једна крава може попити до 150 литара воде дневно, у зависности од фазе лактације. Пад температуре на крају лета не значи крај опасности од топлотног стреса. Важно је да произвођачи буду свесни знакова стреса код крава, као што су убрзано дахтање, слињење и раздражљивост. Правовремена интервенција може спречити озбиљне последице по здравље животиња, као што су маститис и руминална ацидоза.

Производња млека је увек подложна утицају климатских промена, али адекватне мере, попут дрвореда, вентилатора и система за хлађење, могу ублажити њихове негативне последице и обезбедити здравље стада.

Извор: ПРВА ТВ