Зашто нам треба још винограда и куда иде наше вино

Србија има намеру да преплави вином кинеско тржиште захваљујући постепеном смањењу царина. Ипак, подаци говоре да из године у годину производимо и извозимо све мање вина. Како се наводи у истраживању Пољопривредног факултета у Новом Саду и београдског Института за економику пољопривреде, производња вина у Србији се у последњих пет година непрекидно смањује, преносе Бизнис и Финансије.Према овој анализи, Кина је током поменутог периода била пето највеће извозно тржиште за српска вина, где смо у просеку извозили 319.000 литара годишње по цени од око 3,8 долара за литар. Током последњих пет година, просечна извозна цена је износила 1,6 долара за литар, а када се упореде највећа извозна тржишта, произилази да вино најјефтиније продајемо у Русији, где завршава више од половине укупног извоза српског вина.

Када је реч о пласману вина на тржиште ЕУ, ни издалека нисмо достигли количине које према Споразуму о стабилизацији и придруживању можемо да извеземо без царине. Вино је последњих месеци главни јунак у домаћој јавности, почев од оцена да недавно завршена „Винска визија отвореног Балкана“ прераста у сајамски догађај светског нивоа, до лицитација колико ће литара нашег вина убудуће попити Кинези, захваљујући Споразуму о слободној трговини са Кином.

Министарка пољопривреде је тим поводом изјавила да држава можда највећи замајац очекује од извоза вина, које се тренутно на кинеском тржишту царини по стопи од 42%, а након пет година поступног смањивања царинске стопе, она ће се потпуно укинути. У извештајима се могло прочитати и да је у протекле две деценије извоз српског вина у Кину порастао са 80 на 380.000 литара, да Кинезима углавном продајемо вино доброг квалитета за око седам евра по боци и да су кинеске муштерије спремне да за наше вино плате и више.

Непознат је број винограда

Пре него што наше вино преплави кинеско тржиште, било би добро да знамо колико уопште имамо површина под виноградима, произвођача грожђа и вина, те колико тачно вина производимо, јер се у поменутом истраживању наводи да о томе постоје различити подаци. Републички завод за статистику (РЗС) тврди да је под виновом лозом више од 20.000 хектара, да се производњом грожђа бави 80.000 пољопривредних газдинстава од којих је преко 47.000 уписано у регистар Министарства пољопривреде. Према овом извору, у Србији се годишње произведе око 160.000 тона гвожђа, док је 2022. године пословало 430 произвођача регистрованих за производњу вина која се стављају у промет.

Други подаци, међутим, говоре да је укупна површина под виноградима у Србији, која је уписана у Регистар винограда, око 6.500 хектара које обрађује 4.618 произвођача грожђа. За производњу вина регистрована су 424 произвођача. Аутори студије наводе да укупна производња вина износи скоро 30 милиона литара годишње, али се ограђују да ни то није поуздан податак јер се процењује да су количине које производе мали произвођачи далеко веће.

Иако Србија има капацитете за производњу око 70 милиона литара вина, она је у истраживаном периоду (2018-2022) према званичним показатељима износила просечних 24,6 милиона литара годишње и значајно је опадала по стопи од око 7,5%.

Српско вино јефтино у извозу

Захваљујући малим приватним винаријама, квалитет вина се у последњих десетак година значајно побољшао, али у Србији постоји само неколико винарија које флаширају до 500.000 боца вина годишње, док остале флаширају до 50.000 боца. То значи да је мало произвођача који могу да обезбеде сталан извоз већих количина вина, па се пласман на страна тржишта своди на мање количине без континуитета, оцењује се у истраживању. Србија је у последњих пет година извозила око 11,5 милиона литара вина годишње, при чему се извоз смањивао у просеку за 0,8%. Наша земља заузима 35. место у свету са уделом од 0,09%, док је то учешће на европском тржишту нешто веће (0,13%).

Просечна вредност извезеног вина из Србије износила је 18,7 милиона долара годишње и расла је за преко 3% услед повећања извозних цена, да би 2022. достигла 21,1 милиона долара. Просечна извозна цена по литри кретала се око 1,6 долара и расла је за више од 4%, а претходне године је увећана на 3,6 долара за литар.

Српска вина немају „ореол“ престижних на светској винској сцени, па се зато извозе по релативно ниској цени, која је код стоних вина доста скромна, а код оних премијум квалитета креће се између шест и 12 долара по боци. Истраживање је показало и да последњих година квалитет вина опада, не у великој мери али довољно да умањи конкурентску позицију Србије.

Извор: Нова економија