За 7 година четвртина ЕУ производње хране биће органска

Према последњим званичним подацима Организације Уједињених нација за храну (ФАО) у 2021. органска пољопривреда била је заступљена на 72,3 милиона хектара у 187 земаља света. Процена је да се овом врстом производње хране бави више од 3,1 милион фармера широм наше планете.
Највише површина под органском пољопривредом има Аустралија и то чак 35, 7 милиона хектара а тренд пораста површина под органском производњом забележен је и у Европи. Према званичним подацима Европске комисије удео пољопривредног земљишта у ЕУ под органском пољопривредом повећао се за више од 50 одсто у периоду 2012-2020. уз годишњи пораст од 5,7%. У 2020. било је 14, 7 хектара у ЕУ односно 9,1% укупне светске пољопривредне површине где се храна производи по органским принципима. Такође, примећено је да се овом врстом пољопривреде више баве млади произвођачи док су они старији и даље привржени конвенционалној производњи. У складу са растом производње продаја органских производа се удвостручила у ЕУ у периоду између 2015. и 2020.

Илустрација: У органској производњи на европском тлу доминира Француска/ ФОТО: Pixabay

Ко има највеће површине?
Када су у питању површине под органском пољопривредом у ЕУ доминирају Француска, Шпанија, Италија и Немачка које заједно чине 59% органске производње у ЕУ у 2020. Највећи удео површина чине ливаде (42%), затим зелено крмно биље (17%), житарице (16%) и трајним засади воћа, маслина и винограда (11%). Упркос значајном расту сточарска органска производња и даље чини мањи удео у укупном узгоју животиња у ЕУ свега између 1-7 одсто у зависности од сектора.
Према подацима Европске комисије фарме са органским ратарским културама штеде 75-100% на трошковима за средстава за заштиту биља по хектару и 45-90% на трошковима ђубрива по хектару у поређењу са конвенционалним произвођачима. Органске фарме у просеку имају од 5 до 30 одсто ниже приносе када су у питању усеви али и већу потребу за радном снагом да би произвеле исту количину као и конвенционална газдинства. Ипак, органски произвођачи остварују сличан или већи приход захваљујући вишим ценама, као и вишим субвенцијама ЕУ која се углавном додељују из Заједничке пољопривредне политике (The Common Agricultural Policy – EU CAP). Према овим подацима у 2020. око 61,6% земљишта у ЕУ под органском пољопривредом добило је посебне субвенције у просеку око 144 евра по хектару из CAP и 79 евра/ха из националног суфинансирања. За органске фармере из руралних подручја у 2023. предвиђене су додатне субвенције за развој органске производње укључујући улагања у газдинство, маркетинг и промоцију органских производа.

Илустрација: И у Србији се шире засади органске производње

Србија прати европске трендове
Брзи раст продаје органских производа резултат је потражње потрошача што гарантује опстанак тржишта. Раст органске продаје нагло је скочио током пандемије КОВИД-19 као последица освешћивања све већег броја људи колико је органска храна важна за њихово здравље. Међутим, тренутна економска ситуација и пораст цена хране у свим европским земљама до које је дошло као последица руско-украјинског сукоба утиче на куповну моћ грађана па и на потражњу за органским производима.
У извештају о органској пољопривреди који је објавила Европска комисија детаљно су се анализирали сви подаци везани за раст органске производње у ЕУ али и указано на могућа додатна побољшања у овој области. У извештају се наводи како ће подршка ЕУ за органску пољопривреду помоћи у постизању Зеленог договора који укључује подршку за конверзију и одрживост органске пољопривреде. План је да се површине под органском производњом у ЕУ до 2030. повећају на најмање 25 % укупне пољопривредне површине уз значајно увећање органске аквакултуре односно узгајања усева и биљака у води.
Посебан део овог извештаја представља иницијативе ЕУ за промовисање истраживања и иновација у органском сектору. Закључак је да ће производњом хране високог квалитета са малим утицајем на животну средину, органска пољопривреда имати кључну улогу у развоју одрживог система исхране становништва у ЕУ у наредних седам година.
Иако није члан ЕУ ни Србија не заостаје за светским и европским трендовима. Према подацима Националног удружења за развој органске производње Сербија органика површине под органском производњом у нашој земљи у 2021. порасле за око 12 одсто у односу на 2020. У Србији је највише површина под органским воћем и виноградима, иза њих су житарице док је нажалост поврће најмање заступљено. Повећавају се и површине под крмним и индустријским биљем које је намењено органском узгоју животиња и интензивном развију сточарске органске производње.

Извор: Агробизнис магазин