Еколошка метода сузбијања штеточина и болести које се преносе земљом

Током дуготрајног коришћења земљишта за интензивну пољопривредну производњу временом долази до стварања разних штетних микроорганизама као што су гљивице и бактерије, али и разних инсеката и штеточина које могу значајно да умање род. Болести земљишта су све чешћа у интензивним системима производње воћа и поврћа. Једна од еколошких метода опоравка земљишта је анаеробна дезинсекција. У питању је метода којом се смањују болести које се преносе кроз земљу и ефикасна су против широког спектра патогена укључујући гљивице, бактерије, коров и нематоде. Користити на отвореном пољу или у заштићеном простору као што су пластеници где се узгајају јагоде, парадајз, кромпир и друго поврће које је често погођено болестима које се преносе из земљишта.

Шта је анаеробна дезинсекција?

Анаеробна дезинсекција земљишта је поступак третирања земљишта ради сузбијања штетних инсеката и других патогена помоћу процеса који укључују кисеоник (аеробне услове). У оваквим условима микроорганизми разграђују органску материју што има дезинсекциони и дезинфекциони ефекат на земљиште, а најчешће се користи за припрему земљишта пре сетве осетљивих култура.

Илустрација: Анаеробна дезинсекција земљишта може да се примењује у пластеницима и на отвореном пољу

Ево како делује анаеробна дезинсекција земљишта:

Уништавање штетних организама – Анаеробна дезинсекција помаже у смањењу популације штеточина које живе у земљишту, као што су нематоде, инсекти и друге штетне ларве. На овај начин се уништавају или смањују штетних инсеката, њихове ларве, јајашца, као и други патогени.

Органска производња – Ова метода се користи пре сетве или садње нових усева, посебно када се жели смањити присуство штеточина без употребе хемикалија посебно код органске производње.

Превенција болести – Може се користити као мера превенције ширења биљних болести које узрокују патогени присутни у земљишту.

Анаеробна дезинсекција – Може бити део биолошких метода контроле, где се третман спроводи под контролисаним условима, уз додатак органских материјала како би се стимулисали природни процеси разградње и дезинсекције.

Сам процес се састоји од уношења лако разградивог органског материјала у земљиште и покривање полиетиленском фолијом на неколико недеља како би се створили повољни услови за деловање микроорганизама. Корисне бактерије у земљишту разграђују извор органске материје, исцрпљују кисеоник у земљишту и производе токсичне нуспроизводе који убијају патогене. Органски материјал наставља да се разлаже ферментацијом, која ослобађа испарљиве масне киселине смртоносне за многе друге врсте организама у земљишту.

Анаеробна метода дезинсекције земљишта су ефикасна за уништавање следећих патогена: гљивичних болести – фузаријум ( Fusarium spp. ), вертицилијум ( Verticillium dahliae), ризоктонија кромпира ( Rhizoctonia solani),  Sclerotium rolfsii, суберификација корена парадајза (Pirenochaeta licopersici), Colletotrichum coccodes,  Phitophthora, Pithium spp.  На овај начин се уништавају нематоде као што су Meloidogine spp. и Pratilenchus penetrans, као и бактеријске болести као што су  бактеријски рак ( Agrobacterium tumefaciens) и Ralstonia solanacearum.

Илустрација: Приликом употребе ове методе неопходно је да земљиште има одређену влажност и да температура буде изнад 16 степени

Предност ове методе је што многе корисне врсте преживљавају у одсуству кисеоника, као и испарљивих једињења, тако да и након дезинсекција у земљишту остају корисне материје. Влажност земљишта и температурни услови су изузетно важни фактори за успешну примену ове методе. Микроорганизмима је потребна температура тла изнад 16 степени да би се органски материјал брзо разградио. Кад је у питању влага неопходно је да тло буде добро засићено водом рецимо након два до три дана после обилних киша или јачег наводњавања. Потом се користи оргнаска материја која мора бити добро распоређена у горњи слој земљишта на дубини од 20 до 40 цм. Сама дубина зависи од неколико фактора пре свега на којој дубини се појављује патогени и зараза. Ако обухвата цео коренов систем биљке потребно је третирати земљиште дубље од самог корена. Важно је напоменути да органски материјал који се користи мора да буде лако разградив и да не сме да садржи патогене и семе. За дезинсекцију земљишта на дубини од 40 цм потребно је 40 тона/ха свеже органске материје. Што је органски материјал уситњенији, то је боље, јер олакшава колонизацију бактерија, а уклањање кисеоника се дешава брже.

Након тога се земља покрива фолијом. Пожељно је да се земљиште пре покривања, а након уношења свеже органске материје сабије ваљком како би се затвориле велике поре у земљишту и повећала концентрација токсичних испарљивих једињења у атмосфери тла. Покривање тла фолијом може се вршити механички. Вреће са песком се додају на врх фолије како би се спречило оштећење ветром. Фолију треба редовно проверавати и ако се појаве рупе, треба их одмах поправити како би се испод ње одржала атмосфера без кисеоника. Кад је у питању употреба фолије треба водити рачуна да није свака фолија погодана за анаеробну дезинсекцију, јер мора бити довољно јака да се не оштети услед временских прилика, па је препорука да се користи она дебљине од 0,20 до 0,40 мм. Ова метода може се користити на готово свим врстама тла, али песковита земљишта дају боље резултате и лакше се примењује него на глиненом тлу. За добре резултате коришћењем анаеробне методе дезинсекције земљишта, довољно је шест до осам недеља. Приликом садње на истој локацији пожељно је да органски материјал буде из биљке која се сади како би се спречило размножавање нежељених нематода или патогена, пише сајт Аgrobiznes.ro.

Извор: Агробизнис магазин