Ево зашто свака кућа треба да има чуваркућу

Многе лековите биљке користе се већ стотинама година у народној медицини. Једна се посебно издваја, не само по својим лековитим својствима, већ и по веровањима везаним за ову биљку. У питању је чуваркућа за коју се верује да чува кућу и укућане од удара грома, болести, злих сила… Легенда каже да је чуваркућа омиљена биљка  бога Перуна, бога громова код Старих Словена, који би поштедео сваку кућу свог гнева која је на крову имала чуваркућу. Због тога се често, барем код нас, може наћи на крововима сеоских кућа.

Камена ружа

Чуваркућа (лат. Sempervivum tectorum) позната и као „камена ружа“, је биљка за чија лековита својства се зна још од античких времена. Само њено име значи значи „увек жива“ што указује на њену отпорност и трајност, али и на користи које пружа за здравље. У нашем народу позната је под бројним именима као што су пазикућа, чуварка, зечији купус…

Илустрација: У питању је сукулентна биљка која расте на најнеприступачнијим деловима, па и на крову куће

Чуваркућа је сукулентна биљка, чврстих и меснатих листова који су при врху зашиљени и распоређени тако да формирају розету у облику звезде. Има врло плитак корен и у зависности од врсте може да порасте између 10 и 30 цм. Чуваркућа није захтевна, одлично  подноси екстремне услове, може се узгајати у свим поднебљима и на свакој врсти земљишта укључујући каменито, песковито и врло  сиромашно земљиште као што је иловача. Није потребна никава прихрана, а залива се само повремено и то кад је земља потпуно сува, зато што су листови прави мали резервоари воде коју биљка користи по потреби.

Претерано и често заливање доводи до појаве жутих листова и труљења биљке. Размножава се ризомина или код самониклих биљака довољно је узети један листић, посадити га у башту или саксију и из њега ће се врло брзо формирати нова розета. Лековита својства ове биљке леже у њеним меснатим листовима који су богати полифенолима, флавонидима, танинима, органским киселинама (јабукова и мравља) густој служи, смоли, витаминима А и Ц. Чуваркућа је позата по својим противупалном дејству, па помаже у смањењу упала, али и код оштећења коже, рана и опекотина. Има и антибактеријска и антивирусна својства, па је одлична за третирање инфекција и херпеса.

Научна истраживања

Бројна научна истраживања су показала да делује против бактерија које су развиле отпорност према антибиотицима, као што је ешерихија коли, што показује њен потенцијал у лечењу бројних бактеријских инфекција. Екстракти чуваркуће богати су полифенолима и флавоноидима који имају значајан антиоксидативни потенцијал. Свеж сок или гел из листова чуваркуће се користи за ублажавање опекотина, посекотина, уједа инсеката и курјих очију. Такође делује умирујуће код осипа и других иритација коже. Код нас традиционално се користи за лечење болова и упале уха. Довољно је накапати неколико капи у болно ухо и убрзо ће се осетити олакшање. Чуваркућа се ставља и на жуљеве и брадавице како би се омекшале и лакше укланиле. У народној медицини се користи за смиривање стомачних тегоба, попут гастритиса, за побољшање пробаве, ублажавања менструалних болова или грчева.

Илустрација: Приликом употребе опрез се саветује трудницама, дојиљама и деци

Чуваркућа може да се користи свежа или као мелем за спољну употребу, као чај, сок и тинктура за унутрашњу употребу. Последњих година постало је врло популарно стављати листове чуваркуће у мед који се потом једе за јачање имунитета, али ово дејство није доказано, па лекари саветују опрез приликом конзумирања ове биљке. Чуваркућа се сматра безбедном за спољашњу употребу, али њена унутрашња примена треба бити ограничена и искључиво након консултације са доктором.

Опрез се посебно саветује трудницама, дојиљама и деци. Такође, не препоручује се конзумирање чуваркуће особама са осетљивим желуцем или алергијама на биљке из породице Crassulaceae којој припада чуваркућа. Испитивања су показала да екстракти чуваркуће не садрже токсичне елементе попут олова, кадмијума или живе у концентрацијама које би биле штетне за људско здравље, што је чини погодном за фармацеутску примену и указују на њен потенцијал за развој нових фитотерапијских препарата. Међутим, неопходна су даља истраживања, посебно клиничке студије на људима, како би се прецизније утврдиле њене могућности и ограничења. Такође, ваља напоменути да поједина истраживања указују да чуваркућа може бити корисна у третирању бактеријских инфекција код животиња, посебно код упале спољашњег ушног канала код паса, али су неопходна даља клиничка испитивања.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay