Додељене награде “Пољопривредник нове генерације”

Ово су добитници признања:

ГОРДАНА МИШЧЕВИЋ из Вашице код Шида, рођена је 1995. године. Као носилац Вукове дипломе завршава основну школу и гимназију. На Департману пољопривредне технике Пољопривредног факултета у Новом Саду дипломирала је са просечном оценом 9,92. Факултет јој је омогућио да боље разуме локалне и глобалне трендове у пољопривреди, као и утицај климатских промена, тржишних услова, технолошких И техничких иновација. По завршетку студија, професионалну каријеру започиње као професор у средњој стручној школи, да би се потом запослила у Пољосервису Кљакић у сектору продаје пољопривредне механзације И сарадње са иностраним добављачима. Ускоро завршава и мастер студије на смеру Прецизна пољопривреда.Одрасла је на селу у породици која се бави пољопривредом: узгојем свиња, оваца и ратарском производњом. Отуда и жеља да своја знања И вештине развија баш у области аграра. Говори енглески и руски, а тренутно је на интензивном курсу италијанског језика. Носилац је Светосавске повеље Општине Шид.

ВЛАДИМИР ЛИЧАНИН из Белегиша, рођен 1998. године. Са својом породицом, бави се ратарством на породичним газдинству, али и у породичној компанији Личанин аграр која се бави откупом житарица и уљарица. Након завршетка пољопривредног факултета, смер ратарство и повртарство, започео је са колегама неколико пројеката едуковали пољопривреднике и приближили им дигиталне технологије. Медју пројекте спадају -огласни сајт: сељак.цо.рс, еРатар – дигитална књига поља; Агроцаст – први подцаст на тему пољопривреде у Србији и још много тога. Циљ му је да настави да се бави пољопривредом, едукацијом и мења свест пољопривредника. Млади пољопривредник са визијом.

САВА КОМПАЛИЋ из Дероња, рођен је 1986 године. Завршио је Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду где тренутно приводи крају мастер студије и усавршава се у области наводњавања пољопривредних усева. На газдинству се бави ратарством, повртарством и сточарством јер сматра да је формула успеха садржана у диверсификацији производње. Како истиче, уз примену нових технологија и иновација тежи макисмалним резултатима. Планира да и даље напредује и развија производњу, зато радо посећује семинаре, конференције и сајмове.

Изабрано 10 пољопривредника „нове генерације“

МИЛАН РАДОСАВЉЕВИЋ из села Рибаре код Јагодине је рођен 1996.године. Дипломирао је на смеру-Фитомедицина на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. На свом пољопривредном газдинству бави се ратарском производњом, а у производној структури доминира пшеница, кукуруз и сунцокрет. Континуирана улагања у механизацију и стално усавршавање су му примарни циљеви. Планира да конкурише за ИПАРД средства из предприступних фондова Европске Уније како би максимално обновио механизацију. Како истиче, пољопривреда у централној Србији није развијена као у Војводини, али новим зањима надокнађује агроеколошке дефиците. Открио нам је да за Нову годину планира један велики животни преокрет, о чему се ради можемо врло лако да наслутимо јер је са њим данас и његова девојка из Београда, која се тренутно бави научним радом у области фитомедицине, али је, како Милан каже, спремна да светла велеграда замени лепотамасела Рибаре код Јагодине.

ВЛАДИМИР ЈОВИЧИЋ из Ривице, рођен је 1984. године у Руми, где се и школовао. Завршио је средњу пољопривредну школу, смер -ветеринарски техничар. Живи у сремском селу Ривици, на свом имању, са породицом, где сви уживају у плодовима свог рада. На свом пољопривредном газдинству бави се сточарством- тачније узгојем свиња, ратарством и воћарством. Комбиновани систем пољопривредне производње сматра најбољим начином за превазилажење потешкоћа. Тежи да примењује нове технологије и то пре свега куповином савремених машина ,које подижу продуктивност производње. Воли своју фарму и све животиње на њој. Ожењен је и поносни отац двојице синова којима је већ пренео афинитет ка пољопривреди. Радо посећује сајмове и семинаре где шири видике и добија нова сазнања у пољопривредној производњи.

САВА МИЛОШЕВ ИЗ Црепаје код Панчева, рођен је 1987 године. Завршио је средњу Пољопривредну школу, усмерење- руковалац пољопривредне технике. Бави се ратарством гајећи седам култура: уљану репицу, јечам, пшеницу, шећерну репу, соју, кукуруз и сунцокрет. Постиже врхунске приносе. У овој тешкој години оборио је рекорде у приносима уљане репице и кукуруза. Открива да његов рецепт успеха у ратарству подразумева три кључна параметра,а то су: раније сорте, три прихране и три заштите од болести. Прати савремене трендове, а посебну пажњу поклања модерној механизацији. На газдинству има три комбајна бренда Џондир од 170 до 270 коња, шест приколица капацитета од по 18 тона, велике прскалице ..и то је само део онога што представља широку лепезу техничко -технолошке основе његове производње. Од детињства је заљубљеник у пољопривреду , а ту љубав преноси и на петогодишњу ћерку Андреу.

ЈУРАЈ ЧАСТВАН из Селенче, рођен је 1993.године. Завршио је средњу пољопривредну школу у Бачу. На свом пољопривредном газдинству бави се ратарством и повртарством, доминантно – производњом индустријске паприке. На газдинству се бави и вишим фазама прераде, односно сушењем паприке, те на тај начин ствара додату вредност. Каже да је због љубави према пољопривреди одлучио да остане у Селенчи. Своје газдинство из године у годину унапређује. Истиче да је наводњавање један од важних фактора добрих приноса. Планира да осавремени и прошири производњу. Конкурисао је за средства из програма конкурентности Светске банке за куповину ауто- пилота односно система навигације.

МАРКО МИЛИЋ из Опова је рођен 1996 године. Завршио је геодетску школу. „Посветио сам живот пољопривреди, то највише волим, а прави успех за човека је да ради оно што воли“, каже Марко који се на пољопривредном газдинству бави ратарством и сточарством односно млечним говедарством и товом јунади. Ратарство је у функцији сточарства које сматра најтежим послом не само у пољопривреди него и генерално. „Прво рудник, а онда штала“, поручује Марко, који се ни једног тренутка није покајао што је остао у пољопривреди. Улаже у обнову механизације, непрекидно се информише и прати нове домете у развоју технологије. „Наставићу даље да напредујем, проширићу посао и у ратарству и у сточарству где је у току реализација изградње новог објекта за музна грла са измузиштем. Ожењен је, има двоипогодишњу ћерку Бојану , а у фебруару би требало да постане тата по други пут.

ЂОРЂЕ ПАВКОВ је рођен 1984. Бегечу. Завршио је средњу медицинску школу, али је љубав према пољопривреди надвладала ону према медицини, те је завршио и Пољопривредни факултет, тачније ратарство и повртарство, а потом и мастер студије на заштити биљака.Доминантно се бави повртарством и то примењујући најсавременије технологије и сва доступна знања из те области. На површини од 30 хектара производи врхунску шаргарепу. Гаји и кромпир, а у производној структури су, , због плодореда, и пшеница и кукуруз. У слободно време воли да игра фудбал, а својевремено је био и капитен локалног фудбалског тима. Такође, воли да пече ракију. Ожењен је, а седмогодишњи Михајло већ сада показује афинитете ка повртарству.

МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ је рођен 2001 године. Долази из живописног села Драгосињци код Краљева где је завршио гимназију. Сада је успешан студент Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, на смеру за воћарство и виноградарство. На породичном газдинству се, поред осталог бави, узгојем боровнице. Та област је за њега веома атрактивна, а боровницу сматра перспективном воћном врстом. Примењује савремену технологију саксијске производње под противградном мрежом. Михајло каже да је воћарство најлепша грана пољопривреде и да у њој проналази бројне сатисфакције. Планира да се максимално усаврши и да постане експерт за боровницу.

СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ “МЛАДА НАДА СРПСКОГ АГРАРА”

АНЂЕЛИЈА ИЛИЋ је рођена 2009. године и долази из села Рутевац, општина Алексинац. Иде у осми разред основне школе, а о пољопривреди толико тога зна, да сваког већ у првом контакту, импресионира и задиви. На породичном газдинству Анђелија активно учествује у свим пословима и како истиче, ништа јој није тешко. Њена породица се бави ратарством и сточарством. Обожава да иде на њиву, а све послове око крава и бикова обавља са лакоћом. Анђелија је одличан ученик, а њен план је да упише средњу пољопривредну школу, а потом и Пољопривредни факултет. Каже да је пољопривреда област која је од најранијег детињства занима. Анђелија је понос не само својих родитеља , него и целог свог села, школе, а од данас и понос читаве домаће пољопривреде јер је понела признање “МЛАДА НАДА СРПКОГ АГРАРА”

АЛЕКСАНДАР ЂУРГИН – Миленијалац на војвођанским ораницама