Да ли је вештачка интелигенција спас или пропаст за српског сељака?

Вештачка интелигенција: Ове две речи све чешће код једних буде страх, а код других – осмех. Новински ступци пуни су текстова о примени вештачке интелигенције; на друштвеним мрежама – све више теорија завере како ћемо постати робови “нове пошасти”, која ће нас “оставити без послова”, “поробити”, “изгладнети”.

Уистину – много послова ће нестати. Али – настаће нови. И мораћемо да се прилагодимо. Као што се људски род до сада много пута прилагођавао у периодима који су познати као – индустријске револуције. А ми смо управо у четвртој индустријској револуцији.

Оној – у којој примена вештачке интелигенције може да се прошири на сва поља. А нарочито – пољопривреду. Да ли можете да замислите српског сељака како камером свог мобилног телефона слика непознатог инсекта на стабљици кукуруза у његовој њиви и онда постави питање како да се бори против нове напасти? То је већ одавно – реалност.

Баш као што је реалност да је AI (artificial intelligence) одавно дошла (барем у неким сегментима) и у српска села.

Сељак будућности
Зашто је, уопште, битно увести AI на село у нашој земљи? Пре свега зато што српска села имају исте проблеме који муче и – веровали или не – америчке фармере: Потражња за производима је све већа, производња је све скупља (због енергената, али и других фактора који утичу на формирање крајње цене одређене пољопривредне културе), а радне снаге је све мање и – све је старија. Наше село, додуше, има још један проблем: земљиште је уситњено у појединим случајевима готово до апсурда.

Пре четири године, када је најављен пројекат CERES (по римској богињи заштитници пољопривредника), говорило се да ће српски сељаци “у будућности моћи да “повећају приносе, смање или избегну штету, процене ризике, испланирају производњу…” И чинило се да је реализација пројекта – на дохват руке. Међутим, већ две године нема никакве информације о статусу и новим резултатима примене овог пројекта.

Због тога је примена вештачке интелигенције у једном другом сегменту пољопривреде – много “опипљивија”. Чачански Институт за воћарство (познат по небројеним високо-квалитетним садницама) и Институт за вештачку интелигенцију патентирали су уређај за сензорну контролу процеса алкохолне ферментације. Уређај је намењен првенствено великим произвођачима алкохолних пића. Дакле – нема бриге за српску ракију.

Српски пољопривредници, воћари, ратари, нису, ипак, окренути само ка примени AI у прављењу ракије: На “Google Store”-у може се преузети апликација која је плод домаће памети – АгроСенс, коју је развио новосадски институт Биосенс. Захваљујући овој апликацији корисник има могућност континуираног надгледања својих парцела на основу сателитских снимака и прецизних метеоролошких мерења, као и вођење дневника поља, препоруке за паметно ђубрење, могућност прецизнијег скенирања парцеле дроном, и још многе друге могућности.

Илустрација: Дронови су све чешћи и на српским њивама

Искуства преко океана
Вештачка интелигенција у пољопривреди САД није више никаква новина: почетни кораци направљени су пре две деценије, али је у последње две године брзина примењивања нових решења и нових достигнућа – постала невероватна. То и не треба да чуди, с обиром на то да Американци све гледају кроз профит, а почетком 2022. су установили да је AI примењена на овај или онај начин у 87 % компанија које се баве пољопривредом у Сједињеним Државама.

САД су трећи светски пољопривредни произвођач (иза Кине и Индије). Један од највећих проблема преко океана је старење. Просечна старост фармера сада је 60 година. Човек у тим годинама више није у стању да ради онако се ради на селу – од јутра до сутра – и да буде ефикасан све време.

Америчко село (баш као ни српско) се не обнавља: Млади не желе да раде на земљи и узгајају културе, нити желе да се баве сточарством. Они желе (баш као и у Србији) да на лакши начин зараде новац за живот (да ли вам је сада јаснија она пословица “Нема ‘леба без мотике”?) На њихово место долазе странци (Мексиканци, емигранти из централне и Јужне Америке), што опет, поскупљује производњу.

Решење за тај проблем (бар у Америци, са гледишта крупног капитала) је потпуно јасно и једноставно: роботизација радне снаге. Када се бавите крупном пољопривредном производњом – на више од 50 хектара – онда је то и једино логично решење које може појефтинити производ – храну.

Илустрација: Пољопривредници широм света се суочавају са климатским променама

Клима све диктира
Ако се успе у настојању да се усвоји AI на готово два милиона америчких фарми, импликације за остатак света могу бити значајне. То је посебно случај с обзиром на то да број уста које треба хранити широм света расте, а климатске промене прете екосистемима пољопривреде неких од највећих произвођача на свету – укључујући саме САД, који су прошле године извезли више од 100 милијарди долара вредних производа у Кину, Мексико, Канаду и Европу, наводи ББЦ.

Постоје и роботи који могу обављати аутоматизоване задатке сортирања који су раније захтевали људски вид. На пример, неке фарме користе АИ технологију за сортирање кромпира, тражећи специфичне дефекте. Други користе АИ побољшане култиваторе за садњу семена и уклањање корова са поља, што ефикасно може заменити десетине радника.

Коришћење AI-а за смањење количине ресурса, али и побољшање приноса усева, део је шире стратегије коју стручњаци називају „прецизна пољопривреда“, која помаже у смањењу расипања ресурса.

Да ли ће у скорије време српско село постати корисник прецизне пољопривреде? Ко зна: са нама се заиста – ништа никад не може предвидети.

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3863459-da-li-ce-vestacka-inteligencija-unistiti-ili-spasiti-srpskog-seljaka-xxi-veka