Да ли сејати соју ове године? Земљиште спремно а ево колико је имамо у силосима и у свету

• Производња:Према подацима Републичког завода за статистику, у 2023. години пожњевена је површина под сојом од211.020 ha,за 10,3% мања од оне забележене у 2022. години. Захваљујући повољнијим климатским условима,производња је у 2023. годинибила већа за чак 50,5% у односу на претходну и износила је 599.878t, уз просечан принос од 2,843 t/ha, на нивоу вишегодишњег просека.
• Рекордне температуре ваздуха ове зиме, посебноу фебруару, довеле су до постепеног загревања земљишта и стицања услова за сетву и ницање јарих усева. Ипак, стручњаци сматрају да без обзира на спољашњу температуру и температуру земљишта, не треба журити са сетвом соје, зато што су мразеви могући у марту и априлу.

• Прерада:Захваљујући повећаном обиму производње у 2023. години, обезбеђене сузадовољавајуће количине соје за домаћу прераду. (Прилог 1) Очекује се производња од око 390.000 t протеинских производа, као и око 90.000 t сојиног уља.(Прилози 2. и 3)

Тржиште:

 Домаће:Према информацијама са “Продуктне берзе”, Нови Сад, сојом се током 2023. године слабије трговало у односу на 2022. годину, забележен је пад промета на берзи од 24,18%. Сојиним зрном највише се трговало у октобру, када је уобичајено и највећи прилив новог рода и најнижа цена. Пондерисана берзанска цена је била највиша у јануару месецу – 67,39 дин/kg без ПДВ (619 USD/t), док је најнижи пондер забележен у октобру од 44,67 дин/kg без ПДВ (403 USD/t). (Прилог 4)

• Према подацима РЗС, током 2023. године,увоз зрна соје од 99.271t, био је већи у односу на претходну годину за 8,4%, тако да су обезбеђене довољне количине за прераду.Једини извозни раст је забележен код сојиног уља, за 11,38% (69.240 t). Количински извоз зрна соје у 2023. години пао је за 29,95% и износио је скромних4.914t, кодбрашна и гриза од соје за 27,91% (17.672 t,)код сачме и погача за 16,93% (32.912 t) и текстурата за 21,48% (24.261t).Извозни резултат сектора соје посматрано вредносно забележиоје пад у односу на 2022. годину за 24,04%(Прилог 5).

• Светско:Према очекивањима америчког Министарства пољопривреде, глобална производња соје у тржишној 2023/24 износиће око 397 милиона тона, за 5% већа него у претходној тржишној години.Најзначајније повећање би се могло очекивати у Аргентини, као и повећање извоза и прераде, док би Бразил, највећи светски произвођач соје умањио производњу у односу на ону лане за 7 милиона тона. САД, други светски произвођач соје ће имати нешто мању производњу, мањи извоз, науштрб повећања прераде зрна соје, чиме ће обезбедити веће количине сачме и уља за повећану домаћу потрошњу.

 Према подацима Европске комисије, увођењем добровољног производно везаног плаћања за протеинске усеве у ЕУ, површине под сојом су се у протеклих десет година удвостручиле, тако да су са 465.500 хектара 2013. године порасле на 1,03 милиона хектара 2023. (прогноза) године. Истовремено је производња скочила са 1,2 на 2,9 (прогноза) милиона тона. Међутим, имајући у виду да се потрошња соје у ЕУ креће између 15 и 17 милиона тона на годишњем нивоу, задовољавање сопствених потреба је још далеко од довољног, мада је са 8,7% 2013/14 порасло на 17,5% 2023/24 економске године.

 Актуелно:

• Порастом тржишта заснованог на вегетаријанској, органској и протеинској исхрани, односно све бројнијим захтевима које пољопривреди намеће борба против климатских промена, расте и заинтересованост за брендирање генетички немодификоване производње соје и производа на бази соје. „Дунав соја“ је непрофитна организација, са седиштем у Аустрији, која окупља преко 280 чланица из 25 земаља, укључујући и нашу. Србија је међу највећим произвођачима и прерађивачима соје у Европи, стога је брендирање ових производа од изузетног значаја за све учеснике у тржишном ланцу. По производњи соје предњаче Русија и Украјина са највећим потенцијалом за гајење према површинама, потом Италија, Србија, Француска и Румунија.

Извор: МПШВ