Грчка вина укус историје и традиције на непцима

Италијанска и француска вина спадају у ред најпознатији на свету, иако грожђе узгајано у овим земљама заправо води порекло од грчких чокота винове лозе. Винска историја сеже много дубље у прошлост чак до античке Грчке. Неправедно запостављена грчка вина од локалних сорти грожђа врло су специфична по укусу и јединствена у свету. Грчка као земља мора и сунца одвајкада је имала идеалне услове за узгој винове лозе која је обилно рађала дајући слатко грожђе од кога се потом справљало вино.

Дар бога Диониса
Винска историја Грчке сеже дубоко у прошлост чак 6.500 година. Легенда каже да су људи „нектар богова“ добили од Диониса бога плодности, живота, вина и уживања, па су се у његову част у античко доба правиле светковине. Вино је у старој Грчкој било незаобилазни део верских обреда, сматрало се симболом здравља, успеха и богатства а чувени филозофи тога доба уз чашу вина дискутовали су о суштини живота. Први трагови о производњи вина пронађени су на острву Крит и датирају из средине 3. века пре нове ере. Археолози су на овом прелепом острву пронашли неколико глинених винских преса, винске чаше и амфоре које потврђују значај и улогу вина у древним временима. Грци су не само производили већ и трговали с вином и добро зарађивали. Захваљујући томе куповали су житарице и злато из древног Египта, бакар из Сирије и са Кипра, слоновачу из Африке. Још у то време најскупља и најцењенија била су вина са егејских острва.
Вина која су пили стари Грци била су доста другачија од оних која ми данас познајемо и конзумирамо. Наиме, за складиштење и транспорт вина користиле су се глинене амфоре, а ситне поре и недостатке заптивали су се боровом смолом. Временом вино које је чувано у амфорама је попримало специфичан укус борове смоле што је остао препознатљив знак ових вина до данас. Тако је настало најстарије грчко вино познато под именом ратсина.

Извор: Млечани су под притиском најезде Турка чокоте винове лозе пребацили у Француску у Италију

Суноврат због турских намета
Од настанка античке Грке винова лоза садила се у приобалним местима, одакле се временом полако ширила ка унутрашњости. Постоје виногради који се налазе и на 1000 метара надморске висине. Уз медитеранску климу уз обиље сунчаних дана на кречњачком или вулканском земљишту винова лоза се узгајала у готово идеалним условима што је довело до стварања различитих сорти грожђа. Током византијског царства наставила је да цвета грчка винска традиција. Многи Европљани први пут су вино пробали током крсташких ратова. Убрзо су богати племићи широм Европе почели да купују и увозе мускат вина која су се сматрала за најфинија и достојна само господе. Међутим, падом византијског царства дошло је до пропасти винске индустрије у Грчкој која се махом преселила на острва Самос, Крит, Кипар и Лезбос, да би Млечани су под притиском најезде Турка чокоте винове лозе пребацили у Француску у Италију где се почело са узгојем грожђа.
Турски освајачи, муслимани по вероисповести којима је вера забрањивала употребу алкохола, умало нису потпуно сатрли грчку винску традицију. Током четири века владавине наметнули су грчким винарима огромне порезе, па су виногради један за другим нестајали, а винска индустрија се преселила у околине манастира и на острва која су била поштеђена најезде Турака. До новог процвата грчке винске индустрије дошло је средином 20 века са појавом модерних винских технологија. Ослањајући се на традицију, држава је уложила огроман новац у обнову грчких винограда у којима данас расте око 300 аутохтоних сорти од којих су многе узгајане још од давнина.

Илустрација: Свети грал грчких вина је asirtiko које потиче од грожђа узгајаног на вулканским пределима Санторинија

Свети грал грчких вина
Свети грал грчких вина је asirtiko које потиче од грожђа узгајаног на вулканским пределима магичног острва Санторини. У питању је лако бело, освежавајуће вино благих киселина, алкохола и јединствене сланоц́е. Потребно му је мало времена да сазри, па искусни винари кажу да је најбоље да одстоји две до три године како би стекао раскошан укус и специфичну комплексност. Asirtiko који се производи на копненом делу Грчке има изражену арому тропског воћа а вино произведено на Санторинију има готово идеалну размеру воц́ности и минералности. Ово вино фантастично се слаже уз све врсте морских плодова од рибе до шкољки и морских јежева, али добро иде и уз пилетину и свињетину у кремастим сосовима.
Најбоље и најпознатије мускатно десертно вино је Самос, које је добило име по истоименом острву на коме је настало. У питању је мускат бело грожђе које има изузетно ситно зрно, а виногради су смештени на 900 метара надморске висине. Виноградари на Самосу послују као велика задруга, а комплетан род предају у два погона на острву на коме се производи ово чувено вино које се углавном извози у иностранство. Вински сладокусци кажу да се најбоље слаже уз дињу и пршуту која посебно истиче елегантан укус овог белог вина.
Када су у питању црна вина доминира Xinomavro богато танином, потом Aghiorghitiko или вино светог Ђорђа са Пелопонеза које се због изразито воћног укуса често пореди са божолеом. Али, за разлику од божулеа добро подноси старење чак и до пет година. Трећи и неизоставни део лепезе црних грчких вина је Mavrodaphne или црни ловор који одлично иде уз суву рибу.
Последњих година у Грчкој су све популарнија органска вина од древне сорте лимнио. У питању је аутохтона сорта црног грожђа са острва Лимнос стара више од 2.000 година. Данас се узгаја у северној Грчкој и најчешће се користи у производњи појачаних и десертних вина.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay