Градски воћнаци су хит у свету, ничу свуда

Осим што уљепшавају околиш, доносе и низ друштвених и еколошких бенефита који чине градове бољим мјестима за живот.

У данашње вријеме, када градови постају све гушће насељени и бетон доминира над зеленилом, градски воћњаци постају пуно више од само естетског додатка урбаним срединама. Једна од најважнијих предности градских воћњака њихов је здравствени допринос грађанима. Зелене површине, укључујући воћњаке, позитивно утјечу на физичко и ментално здравље, смањују стрес и потичу физичку активност.

Боравак у природи и међу зеленилом доказано смањује разину кортизола, хормона стреса, а шетња кроз воћњак, или једноставно сједење под крошњама, може имати терапијски учинак, побољшавајући расположење и ментално здравље.

Бројне предности
Еколошки аспект градских воћњака такођер је неоспорив. У граду попут Загреба, где љети температуре досежу врхунац, стабла пружају пријеко потребну хладовину и помажу у регулацији температуре зрака. Према подацима америчке агенције за заштиту околиша (EPA), само једно стабло може снизити температуру у урбаним подручјима и до 5°Ц, али и очистити градски зрак од смога, прашине и тешких метала.

Осим тога, коријење стабала у воћњацима помаже у упијању кишнице, смањујући ризик од поплава. Овај природни сустав одводње може бити кључан у градовима с неадекватном инфраструктуром за управљање оборинским водама, попут Загреба, гђе су поплаве чест проблем тијеком обилнијих киша. Уз то, воћњаци помажу у ублажавању климатских промјена јер стабло веже угљик, смањујући емисије ЦО2 у атмосферу.

Међутим, и дом су бројним врстама птица, инсектима и другим дивљим животињама, а својим плодовима привлаче бројне опрашиваче попут пчела и лептира. Тиме промичу разноликост, што је посебно важно у подручјима гђе су природна станишта уништена урбанизацијом.

Илустрација: Концепт градског воћњака потекао је из Велике Британије

Примјери из праксе
Концепт јавних воћњака потекао је из Уједињене Краљевине 90-их година и од тада се проширио диљем свијета, укључујући многе еуропске градове, а тренутно воћњаци уљепшавају и њихове најмодерније четврти. Засађени су на јавним или уступљеним приватним површинама, а о њима се брину волонтери, удруге, градски уреди и други. Неки су воћњаци доступни свима, док у неке смију ући само чланови који плаћају симболичну чланарину. Свака локална заједница прилагођава овакве пројекте својим могућностима и потребама.

У многим градовима, као што је то случај у Паризу и Бечу, воћњаци су идеална мјеста за окупљања и дружења. Организације, волонтери и локални становници заједничким снагама раде на одржавању тих простора, чиме се потиче сурадња и солидарност унутар заједнице. У многим случајевима, урод из воћњака доступан је свим грађанима, а дио урода често се донира социјално угроженим скупинама, чиме се смањује проблем прехрамбене несигурности.

Бројне еколошке и социјалне предности градских воћњака, показатељ су колико је важно враћати природу у градове и градове прилагођавати природи. Сваки засађени воћњак представља корак према одрживијем и здравијем урбаном животу те би требао постати стандард у сваком граду који брине о својим грађанима и околишу.

Први у Хрватској
Како све више градова препознаје ове предности, озелењавање јавних површина очити постаје све популарније рјешење. У том контексту, инспириран успјешним примјерима урбаног вртларства великих еуропских градова, JYSK се одлучио на садњу првога урбаног воћњака у Хрватској. Смјештен у дворишту Основне школе Николе Хрибара у Великој Горици, послужит ће као едукативна платформа о заштити околиша, одрживости, биоразноликости и о унапрјеђењу јавних градских простора, за све млађе генерације. Док се свијет суочава с изазовима прехране и очувања околиша, JYSK-ов приступ пољопривреди може послужити као инспирација другима у регији, али и шире.

Извор: https://www.vecernji.hr/vijesti/u-parizu-i-becu-gradani-ih-koriste-za-okupljanja-i-druzenja-vise-nego-kafice-a-imaju-i-jos-jednu-svrhu-1804194