Вербена – цвеће које лечи

Вербена је омиљено летње цвеће које води порекло из тропских и сутропских предела Јужне Америке због чега одлично подноси врућине. Уз мало неге цветаће раскошним цветовима целог лета све до првих јесењих дана. Најчешће се узгаја на терасама одакле се у богатим слаповим спушта низ балкон. Постоје и дивље врсте вербене која је дупло већа у односу на гајене сорте и најчешће расте на планинама изнад 1.200 метара надморске висине. Врло је распорострањена на нашим планинама, а расте по ивицама шума, ливадама, пропланцима, чак и као коров у воћњацима, повртњацима или поред путева.

Позната по лековитим својствима

Вербена је већ хиљадама година позната и као лековита биљка. У древном Египту су је називали „Изидине сузе“, у античкој Грчкој је била посвећена Еос, богињи зоре, Римљани су правили венчиће и качили их на олтаре посвећене  боговима. Келти су је славили као свету биљку и приписивали јој бројна магична и лековита дејства, а најчешће су од овог цвећа правили чајеве или обредне купке. Сама реч „вербена“ или „врбена“ потиче из келтског језика и значи „отерати неког/нешто“. Наиме, у древна времена се веровало да ова биљка има моћ да отера зле духове. У народу је позната и под именима спориш, бориш, дивља вербена, љутовница, железарка или жељезарка.

Илустрација: У природи расте по ивицама шума, ливадама, пропланцима и широко је распрострањена у Србији

Вербена (лат. Verbena oficinali) је врло захвална биљка која практично не  захтева никакву негу. Једини услов је да је посадите у довољно велику саксију или жардињеру јер воли да се шири и бокора, па је најбоље сваки струк засадити у посебну посуду. Гајене сорте имају усправно стабло висине до 30 цм одакле се шире и бокорају гранчице начичкане ситним цветићима у облику кишобранчића. Како потиче из тропских предела вербена одлично подноси јако летње сунце и мањак влаге, не смета јој ни ветар, а залива се тек када је земља изразито сува. Цвета од јуна до касне јесени ситним цветићима најразличитијих боја од белих до ружичастих, жутих, љубичастих, црвених и модро-плавих, има и двобојних односно шарених сорти са комбинацијом две боје. Цветиви се појављују у вршним пазушним класовима сакупљени у широку метлицу. Има фини и благ цитрусни мирис. Чак и листови ове биљке су прелепи, чврсти, тамно-зелене боје, назубљени са финим, ситним длачицама. Повремено треба одстранити прецветале и осушене цветиће и лишће, а ако закинете врх биљке она ће наставити да се бокора у ширину.

Илустрација: Има прелепе ситне цветиће који могу бити једнобојни или шарени

Вербена се већ вековима код бројних народа поштује као лековита биљка. Научници још увек нису довољно испитали њена лековита својства, али је у традиционалној медицини позната као лек за бројне болести. У лековите сврхе користи се надземни део биљке који се бере у време цветања, практично цело лето. Како је објашњено на сајту Института за проучавање лековитог биља „ Др Јосиф Панчић“ херба вербене садржи иридоидне гликозиде, деривате кафене киселине мало етарског уља, алкалоида и слузи. Употребљава се као средство за олакшавање измокравања, разређује секрет, помаже код зарастања рана. Екстракт вербене показује и антитиреотропно дејство. У народној медицини се користи код грознице, као средство за олакшање лучења жучи, код поремећаја варења, за олакшавање искашљавања секрета код хроничног бронхитиса, за смањење нервне напетости, позтата је и као антиреуматик, олакшавање нападе астме, смањује болове у грудима, подстиче избацивање вишка течности из организма, а као облог помаже код реуматизма или главобоље.

Илустрација: Као традиционални лек користи се главобоље, нервну напетост и тремор на лицу

Чај од вербене

Најчешће се користи као чај који се припрема врло лако. Једну чајну кашику уситњеног и осушеног цвета вербене се прелије са 200 милилитара кључале воде. Поклопљен чај оставити да одстоји пет минута, процедити и пити три пута дневно пола сата пре сваког оброка. Осим као чај може да се направи и вино од вербене које је одличан лек за болове у глави, нервну напетост и тремор на лицу. Помаже и код плућних болести, астме, грипе и жутице, отапа камен у бубрезима, бешици и жучи. Припрема се тако што се пет великих кашика ситно исецкане и осушене вербене дода у литар белог вина и остави да одстоји 30 дана. Пре употребе се процеди и пије четири пута дневно по једну ракијску чашицу.

Није препоручљиво вербену конзумирати у већим количинама и дужем временском периоду. Зато је најбоље пре употребе овог чаја посаветовати се са лекаром или искусним траваром како би се избегла могућа нежељена дејства као што су стомачни проблеми. Не препоручује се трудницама и доиљама, као и пацијентима који узимају веће количине лекова и људима који су склони алергијама.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay