Болест плавих крила опасна за пилиће млађе од три недеље

Инфективна анемија пилића позната и као болест плавих крила због цијанозе, односно појава плавкасте или љубичасте боје на кожи на подручју крила и других делова тела. Ова болест распрострањена је у целом свету и изазива га вирус Gyrovirus из фамилије корона вируса. Има веома високу стопу инфективности па у комбинацији са секундарним бактеријским инфекцијама може да доведе до великих губитака уколико се појави на фармама живине. Вирус инфективне анемије је веома отпоран и може да преживи 10 минута на чак 100 степени због чега се за његово уништавање и дезинфекцију користе средства на бази хипохлорида и то и високој концентрацији.

Илустрација: Болест се најчешће преноси с мајке на потомство путем јаја али и директним контактом заражене јединке
Симптоми заразе
Инфективна анемија пилића најчешће се јавља код младих пилића старости две до шест недеља, мада се могу заразити јединке у свакој животној доби. Болест се најчешће преноси с мајке на потомство путем јаја, али и директним контактом између заражених и здравих кокошака. Може се преносити путем инсеката као што су комарци због чега је важно контролисати њихову популацију како би се смањио ризик од преношења вируса.
Први симптоми болести појављују се већ 24 сата након заражавања, а изражени су кроз слабост и умор пилића. Мање су активни, а у крви зараженог пилета приметна је анемија односно смањење црвених крвних зрнаца. Пиле губи апетит, заостаје у расту и развоју, има лош квалитет и опуштено перје, често се јавља прилив а заражена животиња осетљива је на секундарне инфекције па се њено здравствено стање брзо и рапидно погоршава. Иако је у питању болест од које чешће оболевају пилићи инфекцији су подложне и одрасле птице, али оне лакше подносе заразу него младунци. Да ли ће и у којој мери да оболи одрасла животиња зависни од њеног тренутног општег здравља али и отпорности на вирус која се стиче вакцинацијом пилића.
Уколико се од инфективне анемије пилића разболи одрасла јединка то може утицати на њену продуктивност, односно број и квалитет јаја код кокошака али и на репродуктивни капацитет. У зависности од фазе и озбиљности болести код одраслих кокошака инфективна анемија може утицати на јаја. Осим на продуктивност односно смањење броја јаја инфекција утиче и на њихов квалитет. Јаја заражених кокошака имају танку или мекану љуску, а могу се јавити неправилност у облику или величини јаја. Сам укус и хемијски састав јаја остаје непромењен, па су безбедна за људску употребу зато што вирус везује искључиво за кокошке и не може се пренети на човека конзумирањем јаја или меса заражене животиње. Према досадашњим научним сазнањима није примећено да се вирус који изазова инфективну анемију пилића може преносити преко хране или измета заражене птице. Али, одржавање хигијене, редовно чишћење и дезинфекција могу у значајној мери да утичу на ризик од избијања а посебно од ширење инфекције на фарми.

Илустрација: Пилићи вакцинишу већ у првим недељама живота како би развили имунитет на ову за њих опасну болест

Лечење и вакцинација
Конкретан лек инфективну анемију пилића не постоји зато што је изазивач болести вирус. У случају болести спроводе се мере заштите кокошака, одвајање заражених јединки од остатка јата, појачана дезинфекција, јача храна и смањење стреса како би се животињи олакшао опоравак и смањио ризик од компликација. Стопа смртности код пилића заражених овом болести зависи од бројних фактора пре свега од њихове старости. Уколико се заразе пилићи млађи од три недеље који још увек немају довољно развијен имунитет, па још дође и до компликација, стопа смртности може бити изузетно висока. Да би се то спречило препорука је да се пилићи вакцинишу већ у првим недељама живота како би развили имунитет на ову за њих опасну болест. Циљ је да се вакцинишу пре него што у опште дођу у додир са вирусом како би били заштићени. Наравно, као ни једна друга тако ни вакцина против инфективне анемије пилића не пружа 100 одсто заштиту, али у случају болести вакцинисана животиња ће избећи теже компликације и имаће блажи облик болести. Вакцина се најчешће даје живини кроз воду за пиће.
Како често истичу ветеринари превентива је један од кључних фактора за спречавање ризика од појаве ове али и осталих болести живине. То пре свега подразумева редовну и темељну хигијену и дезинфекцију кокошињца, контролу популације комараца као преносиоца вируса али и контролу и промет живине, а у случају нових животиња обавезно их изоловати на неколико дана како би се проверило да ли су болесне пре пуштање у остатак јата.

Извор: Агробизнис магазин