Биолог Нела Јовић о употреби масон пчела у воћарству

Нела Јовић одрасла је уз оца ентомолога уз кога је заволела природу. Још као девојчицу њен отац, сада пензионисани професор ентомологије на Шумарском факултету Љубодраг Михајловић, водио је на терене, по шумама како би упознала сва чуда живог света. Он се годинама бавио проучавањем масон пчела и њиховим гајењем.

Нела је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, магистрирала у Канади, али последње две деценије ради у области развојне сарадње. Од прошле године решила је да од онога чиме се њена породица деценијама бави направи породични бизнис јер је сада право време да људи схвате значај опрашивача и науче како могу да користе ово природно решење за бољу производњу хране која постаје све ограниченији ресурс.

Илустрација: Масон пчеле праве гнездо у трсци и најчешће се враћају на исто место где су се излегле да положе јаја

Лако се гаје

Како је Нела испричала за Агробизнис магазин, масон пчеле нису новина у Србији, али се на жалост о њима и њиховој ефикасности у опрашивању воћа врло мало зна код нас.

-Професор Крунић са Биолошког факултета у Београду, који је преминуо прошле године, био је пионир у проучавању масон пчела у нашој земљи. Са проучавањем њихове употребе у опрашивању је почео пре више од 30 година. Мој отац је био његов сарадник. У Србији је све већи број воћара који их користе, али струка и пракса генерално о њима врло мало зна. Масон пчеле су потпуно фасцинантне а њихова способност опрашивања воћа је невероватна – рекла је она.

Према Нелиним речима У Србији су највише заступљене две врсте аутохтоних дивљих, масон пчела Osmia cornuta и Osmia bicornis (syn. O. rufa) које живе у евроазијском региону па имају природно станиште и код нас.

-Ове пчеле имају врло специфичну биологију која омогућава да се лако гаје. Живе годину дана и гнезде се у шупљинама које проналазе у природи најчешће у стабљикама биљака, па је трска природно станиште ових пчела. Када поставите сноп трске оне се у њих често населе посебно зато што, рецимо у градовима,  више немају природна станишта. Кад су у фази мировања оне су у чаурама и лако се чувају и транспортују. Држе се у фрижидеру како би се имитриали природни услови њиховог презимљавања и кад крене сезона цветање воћа, оне се изваде. Младе пчеле излазе из чаура, паре се и женке траже цветове и крећу са опрашивањем сакупљајући полен као храну потомству и полагањем јаја у трску. Оне се најчешће враћају на место где су се излегле како би и саме положиле јаја, па их је лако „истренирати“ да долазе где ви желите – објаснила је Нела.

Масон пчеле су супериорне у односу на уобичајене медоносне пчеле управо у опрашивању воћњака што је њихова велика предност.

-Пре свега оне скупљају полен као храну за своје потомке. Цветови воћа су сиромашни нектаром али имају пуно полена због чега су привлачнији масон него медоносним пчелама којима је нектар најважнији. Сама морфологија масон пчела је таква да се на њихове длачице накупи доста полена и лако га преносе са цвета на цвет, док медоносне пчеле имају обичај да се очисте и да полен уредно сакупе на задњим ногама због чега је и њихова ефикасност у опрашивању воћа далеко мања – тек негде око 15 одсто у односу на 98 посто ефикасности масон пчела – појаснила је Нела.

– Масон пчеле лете на нижим температурама (7-8 степени) и не смета им слаба киша и ветар, а воће рано цвета тако да медоносне које излазе на око 12 степени не стигну да га опраше. Осим тога и цветови неких воћки имају карактеристике које иду у прилог масон пчелама. Цвет крушке има мирис који одбија медоносне пчеле због чега може да изостане опрашивање. Цвет боровнице има специфичан звонаст изглед па је медоносним пчелама тешко да дођу до унутрашњости цвета, док масон пчеле без проблема или оштећења цвета могу да га опраше. Масон пчеле су боље и за засаде покривене мрежом зато што медоносна пчела лети на већим висинама и некад не види да је воћњак у питању, док масон пчеле лете ближе месту где остављају потомство и могу лакше да опраше воћњак. Могу се користити и у пластеницима – рекла је Нела.

Илустрација: Масон пчеле у чаурама чувају се у фрижидеру

1.000 масон пчела за хектар воћњака

Према њеним речима потребно је значајно мање масон пчела за опрашивање једног воћњака у односу на медоносне пчеле.

-За један хектар воћњака, рецимо, под крушкама довољно је 1.000 масон пчела зато што су много ефикасније у односу на медоносне пчеле. Погодно је то што можемо да подесимо време активности пчела тако што их држимо у фрижидеру и износимо управо кад воће почне да цвета. Већина воћара увиђа све предности употребе масон пчела зато што може да оствари пуну контролу опрашивања и заметања плода, без ризика које премештање кошница медоносних пчела подразумева, и да притом повећа приносе – истакла је Нела.

Како је нагласила код ње могу да се изнајме масон пчеле за сезону опрашивања али и да се купе па да се сами воћари брину о њима.

-Оно што је важно напоменути је да ове пчеле не траже практично никакву бругу, нема прихране и третмана, и једино је потребно да се током јесени или зиме чауре изваде из трске и очисте од природних непријатеља и да се чувају на одговарајућем месту. Ту фазу можемо ми да одрадимо и то је тај најам за сезону и на ову врсту сарадње се углавном одлучују већи произвођачи, а мањи воћари који желе тиме сами да се баве од нас купују пчеле и трске и добијају све потребне инструкције – рекла је Нела.

Масон пчеле најбољи опрашивачи без премца

Према њеним речима мало се прича о уопотреби и гајењу масон пчела, али воћари који су уведели све њихове бенефите редовно их користе у својој производњи.

-Сад је права време да се набаве масон пчеле јер сезона цветања воћа још није почела. За све информације могу и да ми се обрате преко нашег сајта https://masonpcele.com/ и ја ћу им радо изаћи у сусрет. Поред воћара наша циљна група су и грађани, ентузисати који желе да их гаје у баштама, на тераси или у школама, што је доста заступљено на западу, као нека врста практичне наставе биологије пошто су масон пчеле потпуно безопаснеи нису агресивне јер немају колонију коју би браниле – нагласила је Нела.

Како је истакла, масон пчеле могу да се гаје и са медоносним пчелама и бумбарима јер покривају различите нише и нису конкуренција једни другима за храну, а осигуравају да дође до опрашивања и оплођења биљака.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Нела Јовић