Били су пионири у органској производњи, ево шта кажу 20 година касније

Производња органске хране у Србији је у све већем замаху, али се пољопривредници морају постарати да она буде и сертификована.

“Под сертификованом органском производњом имамо око 30.000 хектара и око 6.800 произвођача, а што је најважније само прошле године површине под органском производњом увећане су за 4.000 хектара, што представља озбиљно повећање површина и производње.

Лане смо извезли ове хране у вредности од 55 милиона евра”, саопштили су из Националне асоцијације “Сербиа органика”.

Из удружења су за “Дневник” нагласили да они који нису сертификовани не могу да се сматрају званични произвођачима здраве хране.

Шокшићи описују своја искуства
Пољопривредно газдинство “Шокшић” у Тарашу код Зрењанина је пионир у овој области. Гаји десетак повртних врста на 10 до 12 хектара и све пласира на домаћем тржишту.

“Било је заинтересованих страних купаца за извоз, међутим, за то нисмо били спремни, али ни заинтересовани ни тада а ни сада”, рекла је Гордана Шокшић.

Како је објаснила Гордана Шокшић, почетак је био тежак јер се пре двадесетак година о органској производњи није много говорило и знало, а није постојало ни тржиште.

“Поврће смо, углавном, продавали по пијацама и на манифестацијама, а сада су прилике сасвим другачије. Све продајемо са кооперантима које имамо широм земље великим трговинским ланцима и мада успевамо све да продамо, осећамо велики увоз здраве хране. То спутава мале произвођаче да се шире јер се плаше да од увозних органских производа неће моћи да продају своје намирнице”, навела је и додала да је било заинтересованих страних купаца за извоз, али да “нису били спремни, ни заинтересовани, ни тада а ни сада”.

Илустрација: Шошкићи узгајају десетак повртарских култура по принципима органске производње

Гордана истиче да су домаћи органски произвођачи напредовали јер су на великим страним сајамским приредбама здраве хране потпуно равноправни у односу на друге који имају далеко веће површине под органском производњом него Србија.

“Идемо редовно на сајмове и често када чујемо како они обрађују њиве видимо да не заостајемо за њима, увиђамо да смо вештији у пољопривредним пословима од других, да су наши производи лепши и да радимо у бољем природном амбијенту”, истакла је Гордана.

Мада произвођачи хране углавном истичу да су трговачки ланци захтевни, Горан Шокшић истиче пословност великих трговина.

“Свака испорука, без обзира на то што дуго радимо са маркетима, има устаљени ток пријема, а то подразумева да технолог контролише робу, која мора да је свежа, доброг квалитета и без оштећења у адекватној амбалажи, поређана са анализом на остатке пестицида”, рекао је Горан.

Ко су купци?
Гордана је напоменула да органску храну купују потрошачи који знају предности здраве хране и могу себи да је приуште јер је ипак скупља од оне из конвенционалне производње.

“Храна је скупља јер органска производња захтева искључиво ручни рад. Ништа се не ради машински, већ само индивидуалан рад, што кошта јер треба платити раднике. Осим тога, органска производња је и ризична јер се поврће не може третирати хемијским заштитним средстима, већ алтернативним путем покушавамо да спречимо болести биљака. Мада сејемо отпорна семена и гајимо биљке које нису подложне болестима, ризик од климатских промена је велик, па је и то разлог зашто је поврће без хемије скупље”, истакла је Гордана Шокшић.

Илустрација: Органски произвођачи у србији могу да конкуришу и за субвенције из ИПАРД фондова/ ФОТО: Pixabay

Како ЕУ може помоћи вашем послу?
Уколико желите да побољшате своју производњу или планирате да се бавите сличним пословима, Европска унија вам може помоћи бројним конкурсима и фондовима.

Један од најпознатијих је ИПАРД програм, који је добро познат пољопривредницима у Србији. До сада, око 1.300 пољопривредника искористило је бесповратна средства која ЕУ додељује за унапређење руралног развоја.

За средства у оквиру ИПАРД ИИИ програма могу да конкуришу физичка лица, односно грађани Србије који имају пољопривредна газдинства, затим предузетници, задруга и правна лица, као и микро, мала и средња предузећа која имају активна пољопривредна газдинства.

Сектори који су у фокусу су житарице, уљарице и индустријско биље, потом воће и поврће, месо, млеко, јаја, грожђе и риба.

Извор: https://eupravozato.mondo.rs/ekonomija/poljoprivreda/a1477/Soksici-su-pioniri-organske-proizvodnje-u-Srbiji-Otkrivaju-kako-je-izgledao-pocetak-i-koliko-je-to.html?utm_source=kurir&utm_medium=web_article_category&utm_campaign=adria_internal