Савети стручњака шта радити после бербе малине

Одмах по завршеној берби  у засадима малине се раде тртани противи дидимеле, сушења изданака, мува галица, малинине мушица и гриња.

Пегавост изданака малине (Didymella applanta) Пегавост изданака малине проузрокује паразит Didymella applanta и може нанети велике штете. Ова болест се може познати по томе што ствара тамно плаве или љубичасте овалне тачкице око пупољака, тако да нападнута површина постаје сива. Мале мрке пеге појављују се углавном на доњим деловима изданака. Први знаци заразе испољавају се почетком лета. На лишћу се обољење јавља у облику мрких пега, обично дуж нерава. Заражене лиске отпадају, а лисне дршке остају на изданку. Кора изданака која је заражена пуца, цепа се и отпада. За сузбијање ове болести најважније је да малињаци не буду густо засађени, на положају где нема проветравања, да не буду у корову и да се родни изданци уклоне из малињака одмах после бербе. Најважнија превентивна мера је прскање бакарним препаратима. Стандардна мера контроле обухвата прскање сумпорно-кречном чорбом (прави се од пет делова негашеног креча, пола дела кухињске соли и четврт дела сумпора у праху, све то се добро измеша, угаси водом и остави неколико дана да добије на лепњивости). Додатна заштита постиже се прскањем препаратима Quadris, Signum, Teldor. Ако је интензитет болести јачи, онда треба прскати најмање 6-7 пута, како би се спречила секундарна зараза.

Током септембра месеца заштити од љубичасте пегавости, сушења изданака, и штетних инсеката.

Увенуће изданака (Verticillium albo-atrum и V. Dahliae) Симптоми овог обољења испољавају се на лишћу које се уврће на горе, жути, вене и на крају опада. Болест прво захвата доње делове изданака, а потом се проширује на горње делове. Изданци се суше почевши од земље. Често се симптоми јављају само на једном делу изданка, или на неколицини изданака у жбуну. Већина сорти црвене малине је у извесном степену отпорна на ову болест, а Виламет је врло осетљив. Патоген се налази у земљишту на дубини до 30цм.

Једини начин борбе против овог патогена су превентивне мере, док примена хемијских препарата не даје резултате након појаве обољења. Нега и одржавање малињака је од примарног значаја у сузбијању овог обољења. Треба избегавати садњу јагодастих врста и других врста домаћина овог обољења, као што су јагода и врсте из рода Cucurbitaceae (краставац, тиква, лубеница, диња). Многе врсте корова могу бити домаћини овог патогена, па је пре садње обавезно адекватно сузбијање корова. Примена фумигације дазометом (Basamid granulat) пре садње може умањити појаву овог обољења, али се овај поступак не користи често.

Трулеж корена (Phytophtora fragariae var. rubi) Трулеж корена обично се појављује на влажним, слабо пропустиљивим земљиштима. Изданци изненадно увену и пропадају, а лишће жути и постаје спржено по ивица ма. Заражени изда нци остају исушени и пропадају пре бербе. Корен и жбун изгледају сасушено по ископавању. Контрола овог обољења захтева интегрисан приступ који обухвата два сегмента од посебне важности: формирање издигнутих леја, ради боље пропустљивости земљишта, и садња сорти отпорних на проузроковача овог обољења (Prelud, Autumn Bliss, Himbo Top, Karolina). Затим, ту је и примена хемијских средстава, уз пропратне мере неге. Заливање сваке биљке са по 0,2% раствора Ridomil Gold-a или Ridomil MZ-a у јесен пре киша и на пролеће пружа најбољу хемијску заштиту. Фолијарна примена фосетил-алуминијума (Aliette flash, Fostonic) у пролеће, када се прираст повећа за 7,5 цм, такође може дати резултате.

Проф. Др Радисав Благојевић, Мастер инж. Владимир Божић