Бруцелоза – Опасна зараза за животиње која се преноси и на људе

Овца (лат. Ovis aries), је домаћа је животиња која спада у рогате преживаре, папкаре и једна је од првих животиња коју је човек припитомио. Верује се да је настала доместификацијом муфлона у пределима јужне и југозападне Азије. Према археолошким траговима овце се гаје још од млађег каменог доба и од њих се добија месо, млеко и вуна.

Ова кротка и питома животиња висока је око метар, а дугачка метар и по, а у просеку је тешка око 70 килограма. Овца је једна од кључних животиња у људског историји, о чему сведочи њено место у бројним митологијама света. Као симбол кроткости и доброте младунче од овце односно јагње помиње се и у Библији где се Исус Христ често назива јагњетом Господњим.

Овце у Србији

Овце се гаје у Србији већ стотинама година, а ове животиње су кроз историју нашег народа играле веома значајну улогу у исхрани, економији и култури Балкана. Најстарији трагови сточарства у Србији су из периода неолита, што значи да су се овце гајиле у време винчанске културе. Једна од најстаријих аутохтоних раса је пременка, а на најпознатији сојеви су: сврљишки, сјенички, кривовирски, пиротски, бардока, влашко-виторога, липски. У аутохтоне расе спада и цигаја (чоканска и сомборска) али су данас на српским пашњацима највише заступљене витемберг и Ил де Франс. Због економске исплативости број оваца у Србији је последњих година је у порасту, а процена је да имамо око 1,7 милиона грла.

Овце, као и друге домаће животиње, могу бити подложне разним болестима и здравственим проблемима. Здравље оваца зависи од много фактора, пре свега од исхране, животних услова, бриге узгајивача, генетске предиспозиције, изложеност болестима и паразитима…

Једна од најопаснијих болести код оваца је бруцелоза. У питању је заразна болест која се може јавити код оваца, али и других домаћих животиња. Узрочник болести су бактерије из рода Brucella, при чему се најчешће јавља Brucella melitensis. Бруцелоза је ретка болест позната од давнина али још није искорењена. Код оваца ово обољење може имати озбиљне економске последице за сточаре јер може довести до губитка стоке и смањења продуктивности.

Главни начин преноса ове заразе код оваца је контакт с инфицираном јединком, путем фекалија, постељице, вагиналног секрета или млека заражених оваца. Такође, ову опасну бактерије могу преносити и крпељи, комарци, буве и други паразити који се хране крвљу. Бруцеле су врло отпорне бактерије и у условима повећане влажности или ниских температура у фекалијама заражене животиње могу да преживе и 75 дана. Такође, ова бактерија може да преживи у сировом млеку до 48 сати, у сурутки до три дана, у сиревима који се чувају на хладном и до 100 дана. Уколико се нађе у прашини може да преживи 42, у блату 72 дана, а у побаченом фетусу и до шест месеци. Температура од 72-74 степени на којој се иначе врши пастеризација млека убија ову бактерију.

Оно што је посебно опасно код ове болести је што има зоонозни потенцијал, пренос инфекције са животиње на човека најчешће преко зараженог материјала или уколико се пије инфицирано млеко које није пастеризовано.

Симптоми и превенција

Бруцелоза се шири у стаду током периода парења и периода јагњења. Заражена овца најчешће има побачаје, ојагњи слабе или мртве јагањце, а сама инфекција доводи до упалне инфекције репродуктивних органа што за последицу има смањење плодности или стерилитет у периоду од шест месеци до годину дана. Симптоми ове болести код оваца могу бити грозница, температура, дрхтање, губитак апетита и општа слабост. Инфициране овце могу изгубити на тежини због смањеног апетита и метаболичких поремећаја. Осим тога, заражене овце имају смањену производњу млека које је лошијег квалитета.

Симптоми бруцелозе могу варирати и зависити од стадијума болести и општег здравственог стања овце. Важно је нагласити да поједине заражене овце могу бити носиоци вируса и без видљивих симптома или имати врло благе знакове болести. Због тога је важно спроводити редовно тестирање стада, посебно када се доведу нова грла и предузимати мере контроле како би се спречило ширење ове болести код животиња и на људе. Одређени број животиња остају клицоноше и обезбеђују задржавање инфекције у стаду због чега се спроводи елиминација оболелих животиња на адекватан начин у складу са Законом о ветерини и Законом о добробити животиња.

Инфекцији су најподложније младе приплодне животиње што условљава циклично појављивање болести. Дијагноза се поставља на основу лабораторијских испитивања а сваку сумњу на бруцелозу треба пријавити ветеринару. Нажалост, не постоји специфичан лек за ову заразу зато што је узрок болести бактерија па лечење није ефикасно, нити доводи до излечења оваца. Због тога се нагласак ставља на превенцију и контролу. Једна од основих превентивиних мера је тестирање стада најчешће два пута годишње. У случају заразе инфициране овце се издвајају из стада и уништавају како би се спречило ширење болести међу осталом стоком. Хигијенске мере односно одржавање чистих услова за узгој стада, као и хигијена приликом руковања инфицираним материјалом могу помоћи у спречавању ширења болести.

Вакцинација против бруцелозе се не спроводи у Србији.

Драгана Петровић