Србија у шећерној игри: Изазови и шансе на домаћем и светском тржишту

Српско тржиште шећера у 2024. години карактеришу промене у производњи, извозу и утицају међународних трендова. Иако је овогодишња производња шећерне репе благо порасла у односу на претходну годину, изазови у виду климатских промена и штеточина оставили су траг на приносима, а глобална кретања указују на могуће растуће цене шећера у наредном периоду.

Према Републичком заводу за статистику, у Србији је ове године са 46.839 хектара произведено 2.129.114 тона шећерне репе. Просечан принос износи 45,46 тона по хектару, што представља пораст производње од 4,3% у односу на прошлу годину. Међутим, у односу на десетогодишњи просек, производња је мања за 8,6%.

Главни проблеми у производњи били су климатски екстреми и болести корена изазване штеточинама, које су већ другу годину заредом значајно умањиле приносе. Научници упозоравају да недовољно брза реакција на заражене усеве доводи до великих губитака. Упркос томе, очекује се да овогодишња производња шећера задовољи домаће потребе од 250.000 тона, са додатним могућностима за извоз.

Тржишни трендови

Цене домаћег белог шећера остају стабилне, док су извозне цене у паду. У октобру 2024. извозна цена износила је 616 евра по тони, што је знатан пад у односу на 756 евра по тони у истом месецу прошле године. Ипак, извоз белог шећера је значајно порастао. У тржишној години 2023/24. извоз је износио 86,67 хиљада тона, што је за 93% више у односу на претходну годину.

Стабилност домаћег тржишта подстакнута је уговореном производњом шећерне репе, што омогућава предвидљивост цена и олакшава произвођачима да планирају.

Глобални контекст

Светске залихе шећера се очекују на најнижем нивоу у последњих шест година, због суше у Бразилу, највећем светском произвођачу шећера. Ово је узроковало одлагање жетве шећерне трске и довело до пораста светских цена шећера, који је започет у августу. Бразил, са уделом од 75% у светској трговини сировим шећером, остаће кључни фактор у одређивању цена на глобалном нивоу.

У Европи, производња шећера расте. Француска је пријавила повећање приноса шећерне репе за 7,8% у односу на прошлу годину, док Пољска очекује рекордну производњу од 2,6 милиона тона. Иако се производња шећерне репе показала отпорнијом на климатске промене од других култура, потребна су значајна улагања у едукацију и технолошке иновације како би се превазишли изазови са штеточинама и болестима. Домаћа производња бележи позитивне трендове, али глобална нестабилност и растуће цене захтевају пажљиво планирање и проактиван приступ у подршци произвођачима. Очекује се да ће Србија наставити да одржава стабилност на домаћем тржишту, уз повећање извозних активности и бољу интеграцију у глобалне токове.

Производња и изазови

Према Републичком заводу за статистику, у Србији је ове године са 46.839 хектара произведено 2.129.114 тона шећерне репе. Просечан принос износи 45,46 тона по хектару, што представља пораст производње од 4,3% у односу на прошлу годину. Међутим, у односу на десетогодишњи просек, производња је мања за 8,6%.

Главни проблеми у производњи били су климатски екстреми и болести корена изазване штеточинама, које су већ другу годину заредом значајно умањиле приносе. Научници упозоравају да недовољно брза реакција на заражене усеве доводи до великих губитака. Упркос томе, очекује се да овогодишња производња шећера задовољи домаће потребе од 250.000 тона, са додатним могућностима за извоз.

Економски аспект производње шећера

Производња шећерне репе остаје економски атрактивна за српске пољопривреднике. Захваљујући уговореној производњи, произвођачи уживају предвидљивост цена и сигурност откупа. Ипак, значајна улагања у производњу и потреба за великом површином обрадивог земљишта представљају изазов, посебно за мање произвођаче.

Државне субвенције и финансијска подршка могли би играти кључну улогу у привлачењу нових произвођача и повећању производних површина. Такође, развој иновативних агротехничких метода и боља едукација произвођача могу допринети стабилности сектора.

Цене домаћег белог шећера остају стабилне, али извозне цене су у паду. У октобру 2024. године извозна цена износила је 616 евра по тони, што је знатан пад у односу на 756 евра по тони у истом периоду прошле године. Ипак, извоз је знатно порастао, достигавши 86,67 хиљада тона, што је 93% више у односу на претходну годину.

Овај тренд указује на растућу конкурентност српских произвођача на међународном тржишту. Даљи развој извоза може допринети бољем позиционирању Србије као регионалног лидера у производњи шећера, нарочито у контексту глобалног недостатка.

 

Технолошки и агрономски изазови

Шећерна репа је показала већу отпорност на климатске промене од других култура, али изазови у виду штеточина и болести захтевају примену иновативних решења. Бољи мониторинг поља и брже интервенције у случају зараза могу значајно унапредити приносе.

Улагање у сорте које подносе сушу и екстремне температуре, као и боља примена агротехничких мера, кључни су за дугорочну одрживост производње.

Еколошки аспект

Производња шећерне репе може бити одрживија у поређењу са другим ратарским културама. Увођење пракси које штите земљиште, попут ротације култура и коришћења органских препарата, може додатно допринети еколошкој стабилности сектора.