Климатске промене и незапамћене суше које су последњих година погодиле већи део света, па и Србију, поново су у први план истакле неопходност наводњавања усева, поврћа, па и воћа како би се обезбедили добри приноси. Према глобалним подацима чак 70 одсто укупне пијаће воде користи се у пољопривреди за наводњавање што ће ускоро створити нови проблем – хоћемо ли остати без воде за пиће или ћемо морати да пронађемо алтернативније изворе воде и штедљивији начин заливања у пољопривреди. Агрбизнис магазин вам доноси шест тренутно најатрактивнијих начина како обезбедити неопходну воду за заливање уз очување пијаће воде.
Вода од поплава
Ово је заправо врло стар начин наводњавања који је први пут развијен пре 5.000 година, а сад поново добија на значају. На овај начин вода се боље искоришћава посебно кад се узме у обзир да све је више подручја која су услед климатских промена погођена поплавама. Широм света 85 процената свих наводњаваних поља (око 600 милиона хектара) користи за заливање воду од поплава. У овоме су најдаље одмакли Американци који, рецимо, у државама које се ослањају на реку Колорадо користе управо поплаве како би ту воду довеле до југозапада земље где влада осудица воде. Само у Аризони, 89 посто укупне пољопривреде, што је око 830.000 хектара, користи наводњавање од воде од поплава. Али, за ову врсту наводњавања је потребна системска подршка како би се изградили капацитети за прикупљање и филтрирање воде од поплава.
Прецизно наводњавање
Ово је већ модерна метода наводњавања прилагођена управо онима који оскудевају у води. У питању су нове технике које омогућавају произвођачима хране да максимално искористе воду и хранљиве материје како би побољшали ефикасност наводњавања, а максимално уштедели на води. За сада су се три технике показале као најефикасније.
Централно наводњавање – су системи са централним осовинама које имају мобилне прскалице које се ротирају око своје осе и омогућавају ефикаснију и равномернију примену воде и хранљивих материја у поређењу са традиционалним наводњавањем. Систем је потпуно аутоматизован што смањује трошкове рада, аутоматски се пали по задатим параметрима и омогућава максималну искоришћеност воде. Проблем је што су ови системи веома скупи и захтевају велика, чак капитална, улагања и имају велике трошпкове одржавања услед потрошње енергије за покретање система.
Наводњавање под притиском – је метода којом се вода за наводњавање под притиском доводи кроз пластичне цеви које садрже мале емитере. Они наносе капи воде директно на зоне корена биљака снабдевајући их само потребном количином воде за оптималан раст. Овај циљани приступ чува водене ресурсе и повећава прецизност и ефикасност, али захтева много енергије као и премештање система преко поља, јер је веома скупо за велике површине обезбедити систем мрежа и цеви за наводњавање.
Микро наводњавање на бази гравитације – је најновија технологија која уместо енергије за покретање пумпи или проток воде под притиском користи гравитацију. Вода пролази кроз систем цеви из који излазе микро капљице које повучене гравитацијом падају тамо где је то потребно. Огледи на пољима су показали да овај систем штеди чак половину раније употребљене воде за наводњавање, смањује употребу ђубрива и загађења, а повећава приносе. Може да се користи за кукруз, луцерку, кромпир… Како не користи енергију смањује се емисија штетних гасова који се јављају у пољопривреди чиме се умањује ефекат стаклене баште, пише портал Agritech Tomorrow.
Рециклирање воде
Сигурно сте чули за рециклирање отпада, а услед проблема са мањком пијаће водом последњих година је све актуелније и рециклирање воде. Предузећа која се баве рециклажом већ употребљене воде прилагођавају њен квалитет како би се задовољиле специфичне потребе усева. Овај приступ обезбеђује да усеви добију одговарајуће хранљиве материје и квалитет воде за оптималан раст, смањујући ослањање на изворе слатке, питке воде.
Прскалице ниског притиска
У питању су системи прскалица ниског притиска који воду равномерно распоређују у облику ситних капљица, чиме се симулира лагана киша. На овај начин се смањује количина воде која испарава, при чему она брзо допире до земље и корена. Овај систем је економичан и може се користити за веће површине.
Подземно наводњавање
У овом систему вода се доводи директно у зону корена путем подземних цеви које су постављене испод површине земље. Вода се доставља директно до кореновог система чиме је испаравање сведено на минимум. На овај начин ограничава се и раст корова, јер вода не доспева до површине. Ово је ефикасан систем за воћњаке, винограде и друге усеве са дубоким корењем.
Сензори за влагу
Сензори за влагу постављају се земљу и омогућавају аутоматско заливање само када је то заиста потребно. Сензори мере ниво влаге и активирају наводњавање тек када је влага испод задате границе. Овим системом се избегава прекомерно заливање чиме се штеди вода и оптимизује раст биљака. Могу се интегрисати са „паметним“ аутоматизованим метеоролошким станицама које прате временске услове и активирају наводњавање тек кад сензори забележе мањак влаге у земљишту, под условом да не постоје услови за кишу у наредним сатима.
Маглени системи
Ови системи праве фину микро маглу која је идеална за контролисане услове и биљке које захтевају влажну микроклиму. Вода се у облику магле распршује око биљака, обезбеђујући минималну потрошњу воде. На овај начин се смањује испаравање и омогућава веома ефикасно заливање у пластеницима и расадницима. Избор система за заливање зависи од врсте усева, површине, климе, доступности воде али свака од ових метода доприноси очувању питке воде.
Драгана Петровић