Иако се бележи пад цена закупа приватних ораница, интересовање за куповину земљишта остаје стабилно. Укупна вредност промета пољопривредног земљишта у овом периоду достигла је 117,5 милиона евра, уз раст вредности тржишта од 11,3 одсто и повећање броја купопродајних уговора за 2,3 одсто.
Највећи промет бележи Војводина, која учествује са 69 одсто у укупној вредности промета пољопривредног земљишта. Ипак, најскупља продата парцела од 115 хектара налази се у београдској општини Палилула, са ценом од 2,2 милиона евра. С друге стране, најскупљи квадрат земљишта продат је у Руменки, недалеко од Новог Сада, по цени од 50 евра за квадратни метар.
Реалност цена и очекивања продаваца
Власници земљишта често имају нереална очекивања у погледу цена, каже саговорник из једне новосадске агенције за некретнине. Наводи пример парцеле оглашене по 25.000 евра за хектар, која месецима не успева да нађе купца.
„Озбиљни пољопривредници траже парцеле које су близу пута, али чак ни то није одлучујући фактор. Непредвидивост тржишта пољопривредних производа последњих година доприноси опрезу купаца“, истиче он.
Земљиште највећу цену достиже када се користи за укрупњавање поседа, али је таквих великих парцела у Војводини све мање. На вредност земљишта утичу и локације у близини инфраструктурних пројеката или зона планиране градње, али оне припадају другачијем облику инвестирања.
Ова динамика показује да се земљиште продаје по цени коју је купац спреман да плати, а општа просечна цена укључује и специфичне трансакције које не одражавају увек реалну вредност за пољопривреднике.
Извор: Политика