Јелена заволела Николу, а уз њега дошле и пчеле

Јелена Андрејевић из Медвеђе једна је од ретких жена међу пчеларима у овој општини, а са 130 пчелињих друштава спада у ред већих пчелара у Јабланичком округу.

Вредна као пчела – Јелена, поред тога што је млада супруга и мајка двоје деце, поносно води пчелињак заједно са својим супругом Николом. Њихова прича о пчеларству није само прича о послу, већ и о љубави, породици и заједништву.

У пчеларство је закорачила пре пет година, иако породица њеног супруга има традицију у овом послу већ више од деценије.

На почетку, пчеларство јој није било ни на памети, али љубав према пчелама, коју јој је усадио Никола, потпуно је очарала. Данас, каже, не може замислити живот без њих.

„Пчеларством сам почела да се бавим пре неких 5 година, иначе је моја породица у пчеларству већ неких 15 година. Свекар је кренуо да се бави тиме, ми смо наставили, а мени је љубав према пчеларству усадио супруг, никад нисам ни сањала пре тога да ћу се бавити али сада живот без пчела не бих могла да замислим, тако да и једног дана кад бих планирала негде да одем размишљам о томе како бих и пчеле повела са собом“, прича Јелена за Југмедиу.

Свака пчелиња заједница за њу је посебна прича, а евиденција о свакој од њих постала је део њеног свакодневног живота.

Иако је по струци дипломирани правник, Јелена са Николом успешно балансира између својих професионалних обавеза и пчеларског посла.

Илустрација: Јелена и Никола имају 130 пчелињих друштава

Њихов пчелињак данас броји око 130 друштава, распоређених на три локације.

Овај импресиван број није дошао преко ноћи; кренули су скромно са тридесетак кошница и брзо су морали да науче све о пчеларству, уз помоћ искусних колега.

На пчелињаку, објашњава нема подела на мушке и женске послове. Она и Никола раде заједно, равноправно, допуњујући једно друго.

„Углавном је велика подршка од стране мушких пчелара зато што не очекују од жене да тако нешто ради, али жене и треба да се баве пчеларством зато што је матица женског рода а она је главна у пчелињој заједници“, истиче Јелена.

Као мајка, Јелена показује да се уз добру организацију може наћи време за све.

Пчеларство захтева много труда, али она верује да љубав према ономе што ради све чини лакшим.

Њихов мед, који производе са љубављу, постао је познат у региону, а потражња за њим расте. Јелена и Никола продају свој мед на локалном тржишту, као и у Београду, а све више туриста долази у Сијаринску Бању како би уживали у њиховим производима.

Њихов циљ није само продаја меда, већ и едукација људи о његовој важности.

„Ми производимо багремов, али шумски и ливадски смо обједнили тако да то је један мед који смо назвали шумски мед који има и примесе ливаде. Пчеларством не може да се бави особа која то не воли, уколико улазиш са циљем да зарадиш новац боље и да не почињеш“, сматра она.

Илустрација: Једите мед као храну како га не бисте после користили за лек

Њен супруг и тимски играч Никола Андрејевић прича нам да када јој је први пут саопштио да ће се наставити да се баве пчеларством није имала представу какав је то посао и шта ће тачно радити јер „једноставно у том тренутку немаш визију шта то значи“.

„У тренутку кад сам остао сам на пчелињаку била је неопходна нечија помоћ, првом приликом је кренула са мном на пчелињак и једноставно временом како смо радили, било јој је интересантно јер је неописив осећај када дођете до прве тегле меда а да је то искључиво, наравно то је и пчелиња заслуга, али сте ви помогли да дођете до тога. После продаје прве тегле ви схватите да то можете и наравно мора се стално усавршавати и улагати јер да би нешто добио мораш и нешто да даш“, сматра он.

Никола, који је пре неколико година изгубио оца, присетио се тих тешких тренутака. Његов отац био је страствени пчелар који је Николу инспирисао да заволи овај занат.

“Мој отац је јако волео пчеларство, а ја сам уз њега заволео. Када је преминуо, остало је на мени и Јелени да одлучимо – настављамо или прекидамо“, рекао нам је Никола.

Одлуку су донеле пчеле на гробном месту његовог оца. Заправо, свој први повратак на пчелињак Никола неће никада заборавити.

„Имали смо једну несвакидашњу ситуацију поготово за тај период године јер мени је отац преминуо крајем јаунара а за неких двадесетак дана након тога, био је сунчан дан и како наши обичаји налажу, ми смо изашли до гробља, до гробног места где је сахрањен, тамо је било пуно цвећа и кад смо дошли до гробног места видели смо нешто што је, по мени у том тренутку било чудно, да су пчеле на земљи где је сахрањен биле у великом броју. Значи, нису нападале цвеће и сокове, већ су биле на земљи, то ми је био неки знак да пробамо да будемо још активнији што смо ми и урадили“, испричао нам је Никола, који је, иначе, по струци дипломирани економиста.

Резултати су показали да су били у праву јер сада дошли до око 130 заједница што уопште није мало и захтева велики труд и рад, а поред свих животних обавеза које имају, врло је тешко ускладити али, као што обоје кажу „кад нешто волите стварно то можете и да постигнете“.

Иако се суочавају с изазовима, укључујући недостатак искуства, Никола и Јелена су се брзо прилагодили.

„Учимо из дана у дан. Иако је данас све доступно на интернету, највише смо научили на нашем пчелињаку. Укључивање у пчеларство захтева љубав и преданост, а ако улазите само због новца, боље је да не почињете“, наглашава Никола.

Илустрација: Јелена и Никола су стекли поверење својих купаца

Њихова преданост није остала непримећена. Стекли су поверење људи из читаве Србије а ове године изазвали и ланчану реакцију туриста својим медом.

„Оно што сам видео ове године у Сијаринској Бањи то је ланчана реакција, дође један гост из хотела који је купио код нас мед, однесе у хотел, људи су пробали и дошли су са позитивном импресијом и рекли су да желе и они да купе. Чак смо дали могућност да можете доћи на наш пчелињак и да за време врцања извадите свој рам који желите одатле да вам изврцамо мед“.

Поверење се стиче само квалитетом, каже нам Никола, јер по неким купцима што могу да навију сат кад ће доћи и колико ће им тегла трајати.

„То потврђује заправо да је тај мед стварно добар и природан“, констатује он.

На свакој етикети имају две поруке: „Користите мед као храну да га касније не бисте користили као лек“ и „Мед храни и од многих болести брани“.

Испричали су нам да су саживели те две мисли и ставили на етикете што се људима допало.

“Сваког дана учимо, ми смо млади пчелари. Поред меда увели смо још доста производа које ми можемо из кошнице да добијемо, ту је и прополис, перга, полен, правимо разне препарате са свим тим производима, додајемо лековито биље, али све то што правимо пробамо први ми. Кад ми први потврдимо ту делотворност онда пласирамо даље“, каже Никола.

У Пчелињаку „Андрејевић“ често имају и два мала помоћника, Анастасију и Андреја јер се труде да љубав према меду пренесу на своју децу.

„Хранљива својства производа од пчела су јако битна за целу породицу. Нисмо од оних који кажу да све знају, али ту смо су да учимо и надамо се да ћемо проширити свој асортиман, да ће се у будућности наш мед наћи и у маркетима. Од купаца смо научили много и они одличну знају да процене да ли је мед прави или не“, истиче Никола.

Испричао нам је и да ништа што радиш сам не може да ти буде толико драго и сигурно да Јелена није ушла са њим у пчеларство не би се оволико развили јер „пчела не пита кад можеш него кад треба“.

Свој мед и пчелиње производе за сада продају код куће, на трафици у Сијаринској Бањи, а сада су се проширили мало и на територију Београда. Планирају да се прошире и на територију Ниша, па ће моћи и у Лесковцу да дистрибуирају своје производе.

„Циљ нам је да то наше тржиште повећамо јер поред тога што се бавимо пчеларством желимо да и наши купци знају да је наш мед добар а они то могу оценити само конзумацијом наших производа“, закључују Андрејевићи.

Извор: https://jugmedia.rs/jelena-andrejevic-zena-pcelar-nisam-ni-sanjala-da-cu-se-baviti-pcelarstvom-danas-zivot-bez-pcela-ne-mogu-da-zamislim/