Каква је овогодишња берба тикве хоћемо ли јести скупу питу?

Веровали или не, први записи о тикви, или како је на северу Баната називају – лудаја, потичу из 17. века. У овом крају, тиква је добила посебно место када су се Кикинђани доселили у овај део Јужне Угарске у 18. веку. Како су почели да је производе, кажу да је тиква расла невероватно брзо, „као луда“, па је добила назив „лудаја“. Данас је овај назив остао као симбол поноса овог подручја.

Разговарали смо са Николом Крнићем, председником Удружења „Кикинска лудаја“, да бисмо сазнали каква је била овогодишња сезона. Никола је поделио своје задовољство: „Ова година је била специфична. Иако је било суше, ми смо редовно наводњавали тикву системом кап по кап, тако да је род био добар. Тамбурица, наша чувена тиква, задовољила је квалитетом, док су остале врсте тикви, попут оних украсних, имале слабији род због неповољних временских услова у тренутку опрашивања.“

Крнић објашњава да је цвет лудаје абортирао услед ниских температура и слабе влажности ваздуха средином јула, што је утицало на род неких врста тикви. Ипак, он верује да ће се бундева регенерисати након киша које су пале, па ће можда дати нови плод до октобра.

Удружење „Кикинска лудаја“ негује традицију узгајања тикве и ради на очувању овог културног симбола. Никола истиче да ће се и ове године одржати такмичење за најслађу кикинску лудају, као и да се трудe да подстакну проширење производње тамбурица:

„Иако су површине на којима се гаји тиква мале, углавном на крајевима башти или њива, радимо на томе да проширимо производњу. Највећа потражња је у време манифестације ‘Дани лудаје’, а потом опада до новембра када се тиква поново тражи за зимске залихе.“

Лудаја на трпези – Кришка бундеве за добро расположење

Када питате шта је најбоље радити са овом тиквом, Никола одговара са осмехом: „Свињокољ почиње у новембру, па се зна шта иде уз лудају – кромпир, кобасице, па лудаја у плеху!“ Бундева (лат. Цуцурбита пепо), је једногодишња биљка пузавица из фамилије бундева. Наше баке су знале да од бундеве направе најукусније чорбе, а нема ко не памти укус пите бундеваре. Бундева зри у јесен, дуго задржава свежину, па је незаобилазна на зимској трпези. Плод се користи у исхрани, а семе у фитотерапији.

Постоје научни докази да се бундева користила у исхрани 7.000 пре нове ере. У старој Грчкој и Риму жене су правиле помаде од туцаног семена бундеве и маслиновог уља, које су користиле за негу коже и уклањање пега на лицу. У средњем веку су ходочасници носили о појасу посуду од тикве, уместо чутуре. Пита од бундеве традиционални је и данас део оброка за Дан захвалности у Канади и САД.
Најчешће се гаји у башти или на њивама међу усев у кукурузу. Плод је лоптастог или цилиндричног облика жуте, беле или наранџасте боје, с глатком или благо ребрастом кором. Унутрашњост бундеве је интензивно жуто – наранџасте боје са семенкама и пулпом. Бундева спада у лековите биљке, а од ње се може искористити буквално све. Надземни делови биљке, стабло и листови користе се за исхрану стоке, месо бундеве у исхрани, док се од семенки добија уље изузетног квалитета. А корен? И он се користити за калемљење лубеница и диња. Принос бостана је бољи јер добија снажан и добро развијен коренов систем, па сам бостан постаје отпоран на разне болести. На нашим просторима се узгаја неколико врста бундеве углавном у баштама, или као међу усев у кукурузу. Плод традиционалне бундеве обично је тежак између 2,7 и 8,2 килограма, док плод крупнијих сорти може да достигне тежину и више од 34 килограма.
Бундева је богата водом, влакнима, протеинима и витаминима, а у исхрани се користи за припрему чорби, пита, укусних умака, сокова, џемова, или се једноставно испече у рерни. По хранљивој вредности и дијететској важности бундева је водећа биљка међу поврћем. Мало је познато да има шест пута више витамина него јабука и цвекла, богата је витаминима А, Ц, Е и Б, као и гвожђе. Од минерала највише има калијума, фосфора, калцијума и гвожђа, као и многих олиго и микроелемената. Бундева садржи више од 60 одсто незасићених масних киселина и богата је биљним протеинима, беланчевинама, пектине, целулозу, као и друга биљна влакна, што је чини лако сварљивом. Масноћа готово да нема, јер се у 100 грама бундеве налази само тридесетак калорија, па је идеална за све врсте дијета. Међутим, треба напоменути да семе бундеве има чак двадесет пута већу калоријску вредност од плода, јер садржи више беланчевина, угљених хидрата и масти, али и друге корисне и лековите састојке које садржи и плод.

Лековите семенке

Семенке су богате масним уљем, протеинима и минералима, и користе се печена као посластица, или за добијање уља хладним цеђењем. Бундевино уље је црвенкасте боје, квалитетно, лако сварљиво. После бројних изучавања стручњаци су дошли до закључка да бундевино уље регулише ниво холестерола, превентивно делује код функције мокраћне бешике и помаже у лечењу синдрома иритираних црева. Истраживања су потврдила да ово уље смањује ризик од појаве неких врста камена у бубрезима. Препоручује се и као ефикасан и нешкодљив лек против дечјих глиста и пантљичаре. Семе бундеве могу да једу и труднице, дојиље, старији и особе са болесном јетром, као и мушкарци који имају проблема са простатом, јер због обиља цинка умањује тегобе ове болести.
Семе бундеве голице посебно је вредно и богато корисним састојцима. Када се љушти семе треба да водите рачуна да не уклоните танку сиво-зеленкасту покожицу, јер је у њој највише лековитих састојака. Мање је познато да плод бундеве садржи аминокиселину која подстиче излучивање серотонина у организам, хормона који ствара ведро расположење и осећај среће. У свакодневној исхрани, тврде стручњаци, спречава анксиозност и појаву депресије. Бундева спречава прерано старење организма, настанак кардиоваскуларних болести, дегенерацију ткива ока, стварање катаракте. Осим што регулише варење хране, делује и као лаксатив, па је корисна за сузбијање затвора.

Извор: РТВ, АГРОПРЕСС