Шта кажу стручњаци о нашим воћњацима и утицају суше

Србија је ове године, као и претходних, сведочила екстремним климатским условима који су значајно утицали на пољопривреду. Суша која је погодила земљу је једна од највећих у последњих 35 година, а пољопривредници широм земље претрпели су губитке од чак 80%. Ситуацију су детаљно објаснили професор др Зоран Кесеровић и доц. др Младен Каледић, гости у емисији јутарњег програма на телевизији Хепи, и том приликом су анализирали актуелно стање и будућност пољопривреде у овим околностима.

Штетне последице суше на воћарство

Професор Кесеровић, водећи стручњак у области воћарства, изнео је фрапантне податке о размерама штете у сектору производње воћа. „У последњих 15 година сведоци смо великих климатских промена, али ова суша је без преседана,“ рекао је Кесеровић, напомињући да је година почела са врло малом количином падавина. „У прва три месеца године пало је свега 60 милиметара кише, а у августу само 5 милиметара,“ додао је он.

Штета је највећа у два кључна региона за производњу воћа – Шумадији и западној Србији. Професор процењује да ће овогодишњи род бити мањи за 300.000 тона у односу на прошлу годину. Највише су страдале шљиве и јабуке, док су боље прошле раније сорте попут боровнице, кајсије и трешње.

Квалитет плодова: Парадокс суше

Иако суша доноси велике штете, занимљив је податак који је изнео Кесеровић – упркос недовољној количини воде, плодови имају високу концентрацију шећера и киселина. „Имамо велике количине шећера и киселина, што значи да ће прерађевине од воћа бити врло доброг квалитета,“ навео је он, додајући да ће упркос мањем роду, преостали плодови бити веома квалитетни.

Временске осцилације и будућност производње

Доц. др Каледић нагласио је да климатске осцилације, од високих температура до хладних периода, све више отежавају пољопривредну производњу. „Ми више немамо прелазне сезоне – из папуча у чизме и обратно,“ каже он, указујући на утицај неочекиваних температурних шокова на биљке које се „збуњују“ и почињу цветати раније него што би требало. „Фебруарске температуре су биле изузетно високе, што је изазвало прерано цветање, а каснији топлотни таласи су нанели додатну штету.“

Инвестиције и потреба за новим технологијама

Суперолује које су погодиле Србију у последњих неколико година додатно су утицале на производњу, нарочито у сектору воћарства. Каледић је истакао потребу за бољим системима заштите. „Многи производни засади су уништени, иако су неки од њих били под противградним мрежама,“ рекао је он. Важно је, како је нагласио, улагати у стабилније и боље системе заштите, као и прилагођавати избор сорти новим климатским условима.

Колико се плаћа јабука и да ли иде извоз

„Треба нам стручни приступ при избору сорти за гајење у специфичним климатским условима,“ додао је Каледић, напомињући да су поједине сорте грожђа, попут шардонеа, показале отпорност на сушу, док су касније сорте, као што је фуџи, лоше реаговале на дехидратацију.

Изазови за будућност

Док је Кесеровић упозорио на дугорочне последице суше, као што је дехидрација плодова и смањење приноса у наредним годинама, Каледић је нагласио да ће ова ситуација захтевати дугорочне промене у пољопривредној стратегији. „Морамо се прилагођавати променама климе и користити иновације како бисмо минимизирали штету,“ рекао је он.

Ова година је показала да су климатске промене постале реалност, а изазови пред којима се налази пољопривреда Србије су велики. Ипак, са правим мерама, као што су улагање у системе за заштиту од климатских екстрема и прилагођавање сорти, Србија може да одговори на ове изазове и обезбеди будућност своје пољопривреде.

Климатске промене имају дугорочне последице по све области пољопривреде, али воћарство је нарочито осетљиво на промене температуре и падавина. У наредним годинама, очекује се да ће суше постати учесталије и интензивније, што ће додатно угрозити производњу воћа. Др Дарко Јевремовић из Института за воћарство истиче у изјави за РТС да суше не утичу само на количину, већ и на квалитет плодова.

“Овогодишња суша је показала колико је важно да произвођачи прилагоде своје засаде новим климатским условима. Недостатак падавина у кључним фазама развоја воћа може значајно утицати на величину и квалитет плодова, као и на укупни принос,” објашњава др Јевремовић и додаје: “Ако се не предузму одговарајуће мере, као што су побољшање система наводњавања и употреба сорти отпорних на сушу, губици ће бити све већи.”

Суша такође утиче на тржиште, јер воће које не достигне стандардни квалитет обично завршава као индустријски производ. “Јабуке и крушке су ове године мање квалитетне због недостатка воде у критичним периодима. То ће сигурно утицати и на цене на тржишту, јер потрошачи увек траже воће доброг квалитета,” додаје др Јевремовић.

Извор: Хепи ТВ, РТС