Опрез неопходан јер се болест шири

У Србији нема пријављених случајева болести плавог језика (БПЈ). Последњи случај ове болести животиња забележен је 2020. године. Ситуација у региону и суседним земљама такође је повољна када је реч о серотипу 4 овог вируса, сазнаје „Политика” у Министарству пољопривреде.

Овакво повољно стање, међутим, не бележе све европске државе, због чега су ветеринарске службе мере опреза подигле на највиши ниво. Прошле седмице објављено је како је болест плавог језика, која највише погађа краве и овце, откривена у Великој Британији након брзог ширења у Европи. Овај вирус, који погађа и козе, јелене и ламе, изазива отеченост и плаву боју језика, грозницу, смањен принос млека, а у најтежим случајевима долази до угинућа, пренео је Скај њуз.

Британски званичници су упозорили да је дошло до брзог пораста броја случајева у Холандији и Немачкој, као и да су нови случајеви регистровани у Француској, Луксембургу и Данској.

Како су за наш  ПОЛИТИК-у објаснили стручњаци Управе за ветерину, ова болест је заразна и представља пре свега проблем у овчарству, као и говедарству и козарству. Болест се не преноси са животиње на животињу, већ се шири искључиво преко преносиоца вируса, тј. инсеката из рода Цулицоидес.

У Управи за ветерину објашњавају за наш лист да је међутим у случају БПЈ пријављеног у појединим земљама Западне Европе (Холандија, Немачка, Белгија, Велика Британија) реч о серотипу 3, који се знатно брже шири него други познати подтипови.

– Против вируса плавог језика овог серотипа не постоји регистрована вакцина, што знатно повећава опрез када је у питању ширење ове болести у Западној Европи. Управа за ветерину свакодневно прати развој епизоотиолошке ситуације и у складу са прописима спремна је да у сваком тренутку предузме неопходне мере у циљу спречавања појаве и ширења БПЈ – истичу надлежни.

Напомињу и да је Управа за ветерину предузимала и предузима прописане мере због откривања, праћења и сузбијања болести плавог језика и спроводи надзор и мониторинг према плану министарства.

– Дијагностичка испитивања обављају се у лабораторијама научних и ветеринарских специјалистичких института акредитованим методама. Потврда болести је и у Националној референтној лабораторији, где се обавља и детерминација серотипа вируса болести плавог језика – наводе надлежни у одговору за наш лист. Напомињу и да се, у случајевима неповољне епизоотиолошке ситуације, на основу анализе ризика, може одобрити вакцинација пријемчивих животиња против болести плавог језика у подручјима високог ризика.

Новац за спровођење надзора и мониторинга, дијагностичка испитивања у случају сумње на болест плавог језика, набавка вакцине и спровођење вакцинације, накнада штете у складу са законом, као и за животиње угинуле као последица појаве нежељених ефеката након обављене вакцинације обезбеђени су у државном буџету. Као и средства за спровођење наређених мера у зараженом газдинству у циљу спречавања ширења болести.

Извор: ПОЛИТИКА