Салеп – заборављена лековита биљка

Салеп, у нашем народу познат и под именом врани лук, дивљи кромпир, куковец, каћунак, пасја муда… Расте на влажним и сувим местима, крај потока и на водоплавним ливадама, а код нас је највише заступљена на Златибору и Тари. Изузетно је лековита и већ вековима се користи у народној медицини посебно на југу Србије.

Салеп (лат. Orchis morio) je највише распорострањен у Русији, а на Балкан је стигао током освајања Турака. Сама реч салеп је арапског порекла и у буквалном преводу значи „лисичији тестиси“, јер кртола биљке подсећа на полне органе ове животиње. Због тога се верује да је моћан афродизијак који враћа полну моћ. Због својих лековитих својстава ова биљка је изузетно цењена у Грчкој, Румунији, Русији и Ирану где је забрањено неконтролисано вађење кртоле.

Салеп припада породици орхидеја, има кртоласти корен као мали кромпирићи величине голубијег јајета који увек расте у пару. Управо изглед корена је и био повод за веровање да лечи полну немоћ, али бројна лабораторијска истраживања су показала да је ово веровање без основа. У питању је вишегодишња зељаста биљка с усправном стабљиком висине до 35 цм. Листови су сабљасти и сочни, а на врху се формира цваст састављена од већег броја цветова који могу бити светло ружичасти, бели, пурпурни или љубичасти.

У лековите сврхе користи се само кртола која се вади у позну јесен или рано пролеће. Бирају се млађи, светлији и чвршћи изданци, који су врло тврди, могу бити храпави или глатки, тамно жуте боје, слузавог и бљутавог укуса. Након вађења, кртола се очисти, добро опере и ољушти. Потом се потопи у кључалу воду и држи три до пет минута како би се активирали ензими који смањују горчину и непријатан мирис. Затим се ниже на канап и суши на топлом ваздуху или у топлом затвореном простору. У зависности од тога за шта служи кртола се може ситнити или самлети као брашно које се касније користи за припрему напитка, пудинга, сладоледа и још неких врста дезерата.

Илустрација: У лековите сврхе користи се кртола која се вади у јесен

Кртола садржи 50 одсто лако растворљиве слузи у води, беланчевине, целулозу, скроб, масне материје, минерале, шећер… Спада у типичне слузне биљне лековите сировине, па се најчешће користе за прављење “салепове слузи”, која облаже слузокожу дигестивног тракта стварајући филм који спречава и ублажава упале, помаже обнављању оштећене слузокоже. Такође, смирује сув и надражајан кашаљ, делотворна је за упаљене десни, слузокожу уста и ждрела, а као облога лечи чиреве и отоке. Користи се за дијареју код деце, а народни травари је препоручују за све који се осећају уморно, истрошено и малаксало.

Салепова слуз се може једноставно направити и код куће. Све што вам је потребно је 2 грама здробљених, осушених кртола које се потопе у 2 мл чистог алкохола, сипа се у стаклену флашу и добро промућка. Потом се дода 20 мл кључале воде и поново јако промућка све док се мрвице кртоле у потпуности не растопе. Затим се у флашу сипа још 176 мл кључале воде како би се добило око 200 г слузи. Овај препарат би требало брзо употребити јер је подложан кварењу. За дијареју се узима три до пет пута дневно по једна кафена кашичица, док се код упале и надражености желуца пије три пута дневно по једна кашичица.

Од кртола се припрема и напитак који је врло цењен у Турској. КНеколико коренова се кува око 30 минута у 500 мл млека или воде, па процеди. Напитак се заслади медом, дода се мало ђумбира или цимета, а служи да се окрепи и ојача организам. Готов салеп у праху може се купити у биљним апотекама и продавницама здраве хране, па се од њега прави шта је потребно. Напитак од ове биљке препоручује се и као превентива посебно током хладних, зимских дана како би се организам сачувао од прехладе и грипа.

Илустрација: Салеп помаже код кашља, упале десни, облаже слузокожу дигестивног тракта

Колико је овај напитак некад давно био популаран говори и податак да су некад у Босни постојали салебџије. То су били људи који су ишли по селима или градовима и продавали напитак од ове биљке. Имали су мању металну посуду у коју се сипао млевени салеп, потом се преливао врелом водом, а напитак служио грађанима. Како је било врло мало чаша одмах након испијања она би се прала и припремала се нова тура. Помама је била толика да салебџија није стизао да припреми толико напитка колико су му тражили.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay