Баштенске штеточине могу да направе озбиљан проблем, да десеткују род посебно лиснатог поврћа, али и цвећа. Њихова појава највише зависи од временских прилика. Како је ово лето врло врело у Србији често са натпросечним температурама, баштовани како се чини, ове сезоне имају нешто мање посла са разним бубама и глодарима него ранијих година.
То наравно не значи да их у опште нема, напротив најчешћше измиле и појаве се увече кад температура падне или након заливања башта. Тада крећу у потрагу за храном и водом која се скупила на лишћу. Посебно водите рачуна да вам штеточине не уђу у пластеник, тешко ћете их се отарасити.
Постоје врсте инсеката као што су биљне и лисне ваши којима топло време одговара, јер убрзавају циклус размножавања. Како је за Independet објаснио ентомолог Стефан Бирд немојте да вас заварају високе температуре кад су у питању баштенске штеточине.
-Током топлог времена инсекти брже пролазе кроз свој животни циклус, а потом успоравају како се приближава јесен и хладнији дани. Генерално, ако је топлије, имаћете више животних циклуса било којег инсекта, односно више генерација младих осим ако није у питању неки који баш нема дужи животни век. Инсекти и мекушци имају веће шансе да боље издрже екстремне температуре посебно кад имамо благе зиме и кишно пролеће као је то било ове године – објаснио је он.Ево које су најчешће штеточине које се могу пјавити у башти и какве последице остављају.
Илустрација: Пужеви су ноћна мора за сваког повртара, срећом па се на високим температурама повлаче
Пужеви – спадају у најгору врсту штеточина и ноћна мора су сваког повртара. Ако се појаве у великом броју могу да оставе пустош у башти иза себе. Добра вест је да им сметају екстремно високе температуре које суше њихову слуз која им је неопходна за живот и кретење. Зато ће дан провести негде у дебелој хладовини завучени у своје кућице, а у поход крећу касно увече или рано ујутру. Зато обратите пажњу увече након заливања или рано ујутру да ли има трагова да су долазили. Издробљена љуска од јаја око биљака и цвећа је одлична заштита зато што не могу да пређу преко оштрих ивица, па ће храну потражити на другом месту.
Биљне ваши – за разлику од пужева који лоше толеришу високе летње температуре, овакво време погодује биљним вашима, па може доћи до њихово пренамножавања. Како објашњава дипл.инг Тања Михајловић из ПССС биљне ваши су ситни инсекти, најчешће зелене боје, али има и смеђих, жутих, ружичастих и црних. Одрасли инсекти могу бити крилати и бескрилни. Има више од 3.000 врста ових штеточина и готово да нема биљне врсте коју не нападају и оштећују велики број гајених биљака. С обзиром на већи број генерација и чињеницу да се јављају током целе вегетације, нарочито у воћарским и повртарским производњама, сузбијања су учестала што лако може довести до појаве резистентности ових штеточина уколико се примењују инсектициди из исте хемијске групе. Важно је нагласити да је неопходно уништавање корови на којима се ваши одржавају и размножавају, да сузбијање треба ускладити са бербом плодова и водити рачуна о каренци.
Илустрација: Купусна мува напада зеље, карфиол, купус и може нанети велику штету
Мољац – још једна напаст која може да нанесе велику штету у башти је нека од бројних врста мољаца. Поједини су специјализовани за одређену врсту биљака као што је репин или купусни мољац који може да десеткује род. Високе температуре на њих не утичу превише, јер полажу јаја са наличја листа биљке чиме су заштићени од сунца или кише. Из јаја се врло брзо излегу гусенице које тамане све пред собом пре него што се учауре како би се излегао лептир. “Паучина” на биљкама је први јасан знак присуства ове штеточине која током пролећно-летњих месеци изведе и до три генерације нових инсеката.
Купусна мува – најчешће нападе биљке из групе купусњача – зеље, карфиол, броколи, купус… За кратко време може да уништи коренов врат, приземни део или чак целу биљку. У борби против ових штеточина најбоље решење је да се преко главе купусњача поставе ентомолошке мреже као физичка заштита која је и најефикаснија.
Кромпирова златица – је врло интелигентна буба која има развијену тактику преласка из баште у башту. Воли да се храни листовима кромпира, парадајза и плавог патлиџана. У потрази за храном могу да прелете велике раздаљине и брзо проналазе нови дом. Ако их занемарите, брзо ће се размножити и уништити комплетну башту. Најбољи начин је физичко уклањање саме бубе са листа и њено уништавање. Одбијају их мириси труљења луковине и биљака као што су рен, камилица и пасуљ.
Приликом заштите од штеточина у башти не треба заборавити ни животиње – зечеви, јелени, волухарице, птице… Осим ако нису у великом броју већина животиња неће направити превелику штету у башти, па вам никаква заштита није ни потребна. У борби против животиња најбоља је физичка заштита односно ограда око поседа и стално проверавање да ли су испод направиле тунеле кроз које улазе у ограђени део баште.
Извор: Агробизнис магазин