Органска пољопривреда: Од ентузијазма до изазова

Центар за органску производњу у Селенчи започео је своје активности 2007. године као Удружење „Здраво-Органик“, да би 2010. године прерастао у Центар. Данас, Центар окупља 170 чланова, физичких и правних лица, којима пружа разноврсне услуге у области развоја органске пољопривредне производње. Председник Центра, Јозеф Гашпаровски, говори о стању у органској производњи у Војводини и Србији, изазовима и будућим правцима развоја.

Од оснивања до данас, шта се променило у органској производњи у Србији? Развија ли се овај сектор или стагнира?

Свесност о добробитима органске хране почела је да се развија од 2000-их година. Значајан допринос томе дала је професорка др Бранка Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, која је предводила раст ове идеје. Прва невладина организација из области органске производње, „Терра’с“, основана је у Суботици. Велики успон органске производње у Србији десио се у периоду од 2005. до 2018. године, када су активности на популаризацији органске производње биле интензивне. Међутим, од 2018/19. године, приметна је стагнација у овом сектору, што је резултат смањеног интересовања државе и недостатка радне снаге због одласка младих из руралних подручја.

Шта су биле идеје приликом оснивања и како данас функционише Центар у Селенчи? Колико произвођача окупља?

Центар је основало 15 оснивача, од којих су пет правна, а десет физичка лица. Основне идеје биле су решавање проблема и заступање интереса органских произвођача, популаризација органске производње и потрошње органских производа, као и едукација у овој области. Циљеви Центра су привлачење нових чланова, развој нових услуга, пословно повезивање и умрежавање, промоција Центра, чланова и региона, као и међународна сарадња и развој иновација.

Које су главне активности Центра?

Центар има едукативну, информативну, пројектну, маркетиншку и издавачку функцију. Окупља 170 чланова, који су разврстани у три базна сектора – сировинска база, произвођачи и прерађивачи. Циљеви укључују олакшан приступ законима, јачање капацитета произвођача, увођење и примену стандарда у складу са законодавством, сертификацију, подршку у приступу фондовима ЕУ, и промоцију производа и чланова.

Каква је сарадња са органским произвођачима у другим државама?

Највећа сарадња са органским произвођачима из других земаља остварена је путем реализације Форума о органској производњи, који се одржава од 2007. године. Сарадња је најинтензивнија са произвођачима из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Мађарске, кроз пројекте финансиране од стране ЕУ, ФАО, УСАИД и других донатора.

На којим пројектима тренутно радите?

Тренутно реализујемо пројекте домаћих донатора. Учествовали смо на 18. Међународном сајму органске производње и еко туризма у Новом Травнику, и бићемо организатори 1. Регионалне изложбе органских производа у Парку Равне у Високом, у сарадњи са др. Семиром Османагићем.

Како видите будућност органске производње у Србији? Каква је ситуација данас у поређењу са другим државама?

Србија има велике предиспозиције за органску производњу. Постоје позитивни ставови у академској заједници, као и код одређеног круга произвођача и све већег броја потрошача. Међутим, постоје и изазови као што су нерешено питање финансирања, недостатак јасног система сертификације, и недовољна подршка државе.

Ко доминира у органској пољопривреди – мали или велики произвођачи?

Мали произвођачи доминирају у органској производњи у Србији, али велики произвођачи, који су углавном из иностранства, имају већи вредносни удео у продаји. Мали произвођачи своје производе углавном продају директно потрошачима.

Имају ли потрошачи поверења у органске производе? Расте ли потражња?

Поверење потрошача у органске производе расте, али је и даље ограничено куповном моћи становништва. Потрошачи све више бирају органске производе, али нема тачне евиденције о обиму потражње.

Где се могу набавити органски производи? Како се одвија њихов пласман?

Органски производи се могу купити у трговинским ланцима, на пијацама, директно од произвођача и путем интернета. Пласман зависи од врсте производа – свежи производи се најчешће продају на пијацама, док се прерађени производи налазе у продајним објектима.

Како оцењујете подстицаје за органску пољопривреду? Да ли су довољни?

Подстицаји за органску производњу још увек нису довољни, иако се средства за ову област повећавају. Потребно је унапредити процедуре исплате подстицаја и уклонити препреке за коришћење средстава за заштиту биља, семена и ђубрива у складу са ЕУ стандардима.

Као пчелар, како видите стање у пчеларству у Србији?

Пчеларство се суочава са бројним проблемима, укључујући климатске промене и ширење пчелињег крпеља варое. Такође, присутан је проблем фалсификованог меда на тржишту, што наноси штету како пчеларима, тако и потрошачима.

Каква је ситуација данас у селима у околини Бача, Селенче и Бачког Новог Села? Како видите будућност војвођанских села?

Села у овом региону суочавају се са демографским проблемима, укључујући одлазак младих и смањење броја становника. Иако постоје изазови, будућност војвођанских села зависи од улагања у одрживи развој, јачања локалне заједнице и промовисања пољопривреде као перспективне делатности.

Извор: Хрватска ријеч