Истина и заблуде о гајењу смокве

УЗГОЈ смокава у Хрватској има дугу традицију, посебно у приморским крајевима попут Далмације, Истре и јужног Приморја. Смоква је једна од најстаријих воћки на Медитерану, а Хрватска је једно од подручја гђе се смоква узгаја од давнина због погодних климатских увјета. Идеално подручје за узгој смокве на нашим просторима је Далмација, са својом топлом и сунчаном климом. Истра је такођер повољно подручје, но због мање сунчаних дана које годишње биљежи, приноси у Истри су нешто мањи од оних у Далмацији.

Најчешће узгајане сорте у Хрватској су Бјелица, популарна сорта која даје велике и слатке плодове зелене до свијетло жуте боје, Црница, тамнија сорта слатких смокава с плодовима љубичасте или црне боје и Петровача, традиционална сорта која дозријева крајем липња или почетком српња.

Будући да се налазимо у другој половици сезоне овог слатког, љетног воћа, односно у времену “другог рода смокве”, када дозријевају по други пут тијеком љета, разговарали смо с Бошком Иванићем из Каштела Гомилице, мјеста у близини Трогира, власником ОПГ-А “У смокве!” којег је с обитељи отворио прије пет година. Питали смо га о свему што тај посао доноси, како им изгледају радни дани, с каквим се проблемима сусрећу, али и једну занимљивост о којој се увијек помало прича – је ли истина да се у свакој дозрелој смокви налази по једна мртва оса.

Илустрација: Смоква није захтевна али само кад имате једно дрво

Како изгледају радни дани смоквара
Бошко је иначе дипломирани инжењер кемије, а како каже, смоквама се бави више-мање цијели живот, колико се бави и пољопривредом. Воћњаке смокава имају на укупно 3 локације: у Планоме покрај Трогира, у Каштел Гомилици и у Каштел Сућурцу гђе их узгајају, а потом продају и то већински доставом на врата.

Бошка смо питали како точно изгледа један радни дан сада у сезони. “Код нас берба креће почетком коловоза и у бербу крећемо сваког дана прије свитања. Брање смокава није као брање других воћки које се једноставно поберу и то је то. Смокве се обилазе свака три дана и беру само дозрели плодови. Како нам је насад на три локације, сваки дан беремо на једној локацији”, каже и додаје: “Рано ујутро прије изласка сунца одлазимо у воћњаке и беремо сво дозрело воће. У берби суђелујемо само ми обитељски, супруга, троје ђеце и ја. За сада док је насад још млад све стижемо, но сутра кад буде све на пуном роду требат ћемо помоћ пријатеља. Појести зрелу смокву, хладну од ноћи, изравно са стабла осјећај је који морате доживјети. По повратку кући разврставамо воће, што ће се продавати свјеже, које смокве су за сушење, а које за прераду у пекмез”.

Након брања, свјеже убране смокве одмах иду у продају. “Затим на кућном прагу продајемо смокве или достављамо наруџбе, а предвечер окрећемо смокве које се суше на сунцу”, говори Бошко. Питали смо како припремају сухе смокве: “Како је наша производња потпуно еколошка, за стерилизацију сухих смокава не користимо сумпор. Осушене смокве методом напаравања на врућој воденој пари стерилизирамо те су спремне за конзумацију”, објаснио је.

Илустрација: Подизање засада захтева улагање и стрпљење

“Подигнути насад смокава није баш лако ни једноставно”
Иако смоква гласи као једна од отпорнијих воћака, питали смо га долази ли у узгоју понекад и до проблема: “Смоква је једна од првих воћки које је човјек засадио и култивирао, стога је за очекивати да је сигурно једна од прилагођенијих и отпорнијих воћки. Опћенито је увријежено мишљење да око ње нема пуно посла, да за свој раст и развој не треба готово ништа, ни прехрану, ни залијевање, ни орање… Међутим, то су све приче кад је човјек имао једну или двије смокве у некаквом куту земљишта”, каже.

Ситуација с већим насадима ипак је другачија: “Подигнути насад смокава није баш лако ни једноставно. Смоква као и све друге културе, треба пуно бриге и рада, те мислим да је млада воћка најосјетљивија управо на сушу. Како су у Далмацији љета дуга, спарна и без кише мислим да је млада воћка смокве на ту сушу и најосјетљивија те да јој је то највећи проблем док не стаса у велико стабло”, објаснио је.

Мртве осе у домаћим смоквама – истина или заблуда
Питали смо га и за мишљење о причама које круже по друштвеним мрежама, а и порталима с вијестима, како се у свакој смокви налази најмање једна мртва оса која ту смокву заправо – опрашује, те у њој умире, а према једним гласинама, управо је она заслужна за хрскаву структуру у средишту воћке, док други тврде да је оса унутар смокве већ потпуно разграђена.

Ево што каже Бошко: “Данас култивирана обична смоква (Ficus carica) је воћка без цвијета, односно њен плод који једемо је у бити њен цвијет и једна је од ријетких воћки која не треба класичну оплодњу опрашивањем него се сама оплођује. Капрификација, процес у којем суђелују мале осице из рода Бластопхага гроссорум се односи само на дивље врсте смокава, а не на култиваре питомих врста смокава које су данас засађене по нашим воћњацима”.

Објаснио је и точну ситуацију с питомим смоквама које једемо: “Питоме смокве не захтијевају опрашивање осицом или преко пелуди с другог стабла. Плодови тих смокви које ми знамо и једемо нису опрашени уз помоћ осица и стога је заблуда да је у свакој смокви једна мртва оса”.

Илустрација: Смокве су изузетно здраве и одличне за прераду

Цијене смокава расту и до 10 еура по кили
Како свједочимо приличном расту цијена намирница, особито воћа и поврћа на мору, питали смо га како коментира тренутне цијене по килограму смокве које долазе и до 10 еура.

“Тешко ми је ту било што рећи јер на то питање није лако одговорити. Цијену формира тржиште, односно понуда и потражња. Могу само рећи да је по мом мишљењу цијена од 10 € висока, али то је данас наша стварност. Све је прескупо”, слаже се. Из перспективе произвођача, савјетује друге из његове бранше: “Ја као произвођач могу само рећи да мислим да требамо радити на стратегији наше пољопривреде, на едукацији и произвођача и потрошача како би сви заједно били задовољнији. Треба радити на томе да производ са поља лако дође до стола ресторана или хотела јер тај производ има оно нешто што индустрија нема. То је еколошки узгојен производ пуног, умами окуса и сигурно има свијетлу будућност”.

Извор: https://www.index.hr/food/clanak/jedemo-li-zapravo-mrtve-ose-u-smokvama-evo-objasnjenja-uzgajivaca-iz-dalmacije/2588716.aspx

ФОТО: Pixabay