Лубеница спашава и од упале мишића

Лубеница укусна и сласна одлично хидрира организам и помаже да се лакше поднесу и највеће летње врућине. У појединим крајевима Србије зову је и бостан иако припада породици бундева. Иако је многи сматрају краљицим летњег воћа она је у блиском сроству са краставцем, јер долазе из породице бундева, па је зато је заправо и воће и поврће.

Најслађи део је унутрашњост лубенице, изузетно су здраве семенке, а јестива је и кора, тачније бели део који одваја саму кору од меса лубенице од којег може да се прави изузетно укусно слатко.

Лубеница (лат. Citrullus lanatus) је једногодишња биљка пореклом из тропских предела Африке. У исхрани људи користила се око 3.500 г.п.н.е. а први који су почели да је узгајају били су Египћани. Слатке десертне лубенице рашириле су се дуж Медитерана у римско доба. Лубеница се углавном гаји из расада који се калеми на тикву, а потом расађује на отворено поље кад дневна температура достигне 15 степени. Током раста и развоја захтева доста воде, али и сунца, a сазрева у јулу у време највећих летњих жега када је људском организму најпотребнија ова врста воћа због обиља воде, витамина и електролита који се губе током знојења услед високих температура. Боја меса је начешће црвена, мада савремене сорте нуде ружичасто и жуто месо, док је кора шарена или тамно зелене боје.

Лубеница има највише воде више od 92 одсто, али и значајан ниво витамина А, Б6 и витамина Ц, као и одређену количину калијума који је неопходан за здравље срца. Најзначајније супстанце које садржи лубеница су антиоксиданти (попут ликопена), антиоксиде и аминокиселине. Црвени каротеноид ликопен,који јој даје препознатљиву боју меса,се сматра најјачим антиоксидансом и највише га има у љусци парадајза, лубеници и црвеном грејпфруту. Ликопен пружа чакчетири пута снажнију заштиту од штетног УВ зрачења него сто то чини бета-каротен. Липокен је моћан антиоксиданс који има противупални ефекета, а да би га наш организам максимално искористио потребно је да лубеница буде зрела, односно да њена унутрашњост буде што црвенија. Само једна шоља лубенице садржи 1,5 пута више ликопена него велики свеж парадајз, а сматра се за суперантиоксидант који спречава улазак слободних радикалау ћелије и њихово оштећење. Лубеница садржи врло мало калорија, нема натријум, масноће и холестерол, па је идеална за дијету. Има и бета каротен антиоксиданс који је заступљен у црвено-наранџастом воћу и поврћу који помаже имунитету, чува здравље коже, очију и одлична је превенција бројних болести.Ваља споменути да лубеница у себи садрзи и минералне материје – гвожде, калијум, цинк… који су такође неопходни за здравље и правилно функционисање организма.

Осим меса и коре јестиве су и семенке које већина нас не једе иако су богате протеинима, магнезијумом и витамином Б.Корисне су због антибиотских својстава, против цревних паразита за јачање либида, хипертензију, проблеме с бубрезима… Међутим, кад их само пригутате заједно са месом оне практично само прођу кроз наш пробавни систем без да се искористе њихова својства. Зато је боље да се самељу и тако конзумирају или их пустити и да проклијају, осушите и употребљавајте као зачин.

Лубеница окрепљује и хидрира организам, отклања главобољу насталу као последица дехидратације и спречава ширење крвних судова услед губитка течности, помаже снижавању високог крвног пристиска.Ликопен из лубенице чива здравље срца, побољшава меморију и јача имуни систем.Лубеницу чак и лекари препручују као моћно средство за чишћење бубрега и мокраћних канала, као и за детоксикацију читавог организма.

Једна шпанска студија је показала да испијање сока од лубенице може да ублажи упалу мишића услед напорног вежбања, па се посебно препоручује спортистима и онима који су изложени физичком напору. Разлог је аминокиселина цитрулин, за коју се верује да побољшава функцију артерија и смањује крвни притисак. Цитрулина највише има у белом делу лубенице одмах испод коре. Од сока лубенице може да се направи и врло укусан и здрав сладолед који ће вас такође окрепити у врелим летњим данима.

Лубеница, уколико се једе у разумним количинама неће направити никакве проблеме, али претерана употреба може да доведе до мучнине, ретке столице и жгаравице. Лубеница има висок гликемијски индекс, што значи да брзо подиже шећер у крви због чега је препрука да дијабетичари конзумирају лубеницу у умереним количинама.

Драгана Петровић